„Курск, Стаљинград, Лењинград, Москва — свака од тих битака је већа од свих западних жртава заједно“, каже историчар Предраг Марковић.
Гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“ чија је тема, поводом Дана победе, био антифашизам данас, Марковић истиче да је Русија дала такав прилог спасавању света од црног зла фашизма да то превазилази ишта виђено у досадашњој историји.
Ипак, понашање Запада га не чуди, али чуде га Украјинци који су и сами били жртве Другог светског рата и херојски се борили, а данас одбацују „једну од најсветлијих ствари које је Украјина урадила у светској историји, а то је борба против фашизма“.
„Било је издајника у Украјини, али су Украјинци тиме урадили нешто слично као наша браћа Хрвати“, констатује Марковић уз опаску да „кад Хрвати одбаце партизанско југословенство, они одбаце најбољи део своје историје“.
Тако исто је, сматра наш саговорник, „самодеструктивно за украјински идентитет да они одбаце заједничку борбу са Русијом и Белорусијом“.
Професор на Војној академији Митар Ковач слаже се да су неупоредиви подаци о страдању СССР и западних земаља, од 1941. године па до самог краја рата. С друге стране, сматра он, у Европској унији се ни медијски ни политички не придаје адекватна пажња антифашизму, иако је он у темељима Уније.
„Штавише, неодољив је утисак да су евроатлантске моћне структуре преко Европске уније, па и преко НАТО-а и преко међународних мултинационалних корпорација добиле неке стратегијске смернице да треба искомпромитовати све оно што је руско и све оно што је ослободилачко, чак и антифашизам. Иако се то дословно не каже, у пракси се тако поступа“, оцењује Ковач.
На питање како објашњава шизофрену ситуацију да се неке земље, посебно у Источној Европи, куну у европске вредности, које подразумевају антифашизам, а истовремено ни оне ни Брисел не реагују на појаве оживљавања фашизма, Предраг Марковић оцењује да је то „зато што постоји необјашњиво антируско лудило“.
Он поставља питање зашто се Британци гурају у прве редове борбе против Русије, јер разлози су тривијални: бивши шпијун који на крају није ни отрован.
„Британија нема никакав интерес да се качи са Русијом. Питање је колико Америка има интерес, јер ми не знамо шта то Америка добија конфронтацијом са Русијом, а сарадњом би добила. Американци и Руси и Британци имају много заједничких проблема које би лакше решавали да није избила ова најновија конфронтација са Русијом“, каже Марковић.
Руско оружје
Коментаришући Параду на Црвеном тргу за Дан победе, Митар Ковач истиче да је укупни опоравак Русије донео и нове технологије, нову опрему, ново оружје у Војску Руске Федерације.
„Тај позитиван тренд се осећа неких десетак година. Данас многа од тих средстава у Војсци Русије јесу упоредива или су такмаци у истим категоријама са најсавременијим средствима војски Запада, а један део средстава је значајно концептуално и у тактичко-техничким решењима отишао испред решења на Западу“, примећује пензионисани генерал-мајор.
Како напомиње, отуд бојажљивост код оних стратега, политичара и војника на Западу који су замишљали да војним методама заплаше Русију или чак да интервенишу и према њој или према кризним подручјима у непосредној близини њених граница.
Отуд и уздржаност према могућој војној интервенцији у самој Украјини и одлагање војног решења тог проблема и конфликта у Украјини и дуж границе од балтичких земаља, па до Блиског Истока, укључујући и сукоб у Сирији.
Према Ковачевом мишљењу, на самој Паради је приказан огроман искорак код средстава копнене технике, код оклопно-механизованих јединица, извиђачких система на тактичком, оперативном и стратегијском нивоу, као и код ракета у домену свих видова Војске Руске Федерације.
Ракете се, додаје он, раде на сасвим новом концепту у смислу погона, управљања, немогућности ометања, па ни пресретања.
„Ради се о огромним брзинама ракета и земља-земља и земља-ваздух, и кад је реч о стратегијским ракетама, и кад се ради о тактичко-оперативном нивоу.“
На питање које би наоружање приказано на Паради Србија могла себи да приушти, а које би било оптимално за њу, с обзиром да се помиње могућност набавке система „Панцир“ и „Смерч“, Ковач каже:
„После авијације верујем да ће бити предузети први кораци на јачању противваздушне одбране Србије, конкретно, ради се о избору различитих комбинација система. Знам да се разматра набавка противваздухопловних система који могу ефикасно да штите трупе на терену у случају евентуалног сукобљавања, али и да штите територију, стратегијске регионе, градове, фабрике и предузећа која су неопходна за производњу и рад у ратним условима“, објашњава Ковач.
