Двадесет три километра северозападно од српске престонице, на десној обали Дунава, налази се необично здање које су мештани симболично назвали „кућом без прозора и крова“. То здање, подигнуто у Новим Бановцима, први je приватни музеј у Србији, а носи име по свом власнику и колекционару Владимиру Мацури.
Музеј „Мацура“ првенствено функционише као институција задужена за чување, проучавање и излагање уметничких и историјских предмета из збирке свог оснивача. Отворен је у мају 2008. године, а у тлоцрту представља меандар, по узору на слике Јулија Книфера, једног од чланова групе Горгона. Површина музејског комплекса је око 650 квадратних метара, где се чувају драгоцена дела зенитизма, југо-даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде… Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на овим просторима.
Владимир Мацура, идејни творац и власник музеја у којем до изражаја долазе различите врсте уметности од театра, концептуалне уметности, перформанса, до архитектуре, скулптуре, моде и алтернативног филма, за емисију „Орбита културе“ присетио се историјског пута ова два изложбена здања.
„Све је кренуло из Книна, тамо где сам рођен, у једном пасивном, јако сиромашном крају. Пут до Љубљане, где упознајем Љубишу Ристића, можда је прекретница у мом животу. Он је човек који је заслужан за почетак моје слободе. Појавила се велика љубав кроз театар, кроз сакупљачку страст, а онда је тај пут трајао, траје и трајаће…“
Мацура сматра да сакупљачка страст, када прерасте приватне размере, оде негде у непознатом правцу. Управо тај непознати правац је, како каже, њему отворио невероватне путоказе.
„За то је била неопходна јака жеља и страст. Осетио сам потребу да ту љубав поделим са посетиоцима, а како је колекција расла, појавила се и жеља да се то крунише институцијом, зградом. Приоритет је била локација на води. Присталица сам Тарковског који није снимио филм без воде. И ево нас на Дунаву, реци која спаја све те земље у којима сам живео и уметност коју сакупљам.“
Како је време одмицало, а интересовање публике за ову кућу уметности у срцу природе расло, Мацура је одлучио да прошири свој изложбени простор, па је десетак километара од Музеја, узводно уз Дунав, у Старим Бановцима, адаптирао стари магацин и претворио га у нову атрактивну уметничку локацију.
У музејској збирци, поред уметничких дела, место је нашла и озбиљна документарна грађа — часописи, чланци и сведочанстава, који помажу да боље сагледамо време и околности у којима су поједини уметнички правци настајали.
У идиличном војвођанском амбијенту, на десетом рођендану овог необичног места на коме је уметницима дато и право на грешку, бројни гости сумирали су утиске, уз добро вино и домаћу рибљу чорбу. Међу њима су били позоришни редитељ Љубиша Ристић, глумица Вјера Мујовић, песник Владимир Копицл, списатељица Мирјана Бобић Мојсиловић, концептуални уметник Неша Париповић, књижевник Божидар Мандић, историчарка уметности Ивана Ћелић и многи други.
