Наиме, жеља Анкаре да модернизује своју војску руским системима толико је наљутила администрацију америчког председника да Конгрес САД разматра могућност увођења привремених санкција Турској. То би, како се наводи, могло да резултира обуставом испоруке америчких ловаца Ф-35 Анкари.
Турски званичници су на ту најаву бурно реаговали, а министар спољних послова Мевлут Чавушоглу поручио је да ће Турска предузети реципрочне мере према Сједињеним Државама ако Вашингтон блокира испоруке америчких авиона.
Да ли ће руски системи унети нови раздор у односе Вашингтона и Турке или се САД ипак неће усудити да са земљом која има другу највећу армију у НАТО-у разговара језиком уцена?
Дмитриј Јегорченков, заменик директора Института за стратешке студије и прогнозе Руског универзитета пријатељства народа, за Спутњик каже да је могућност да САД уведу неку врсту санкција Анкари због куповине система С-400 за сада само на нивоу нагађања.
„Међутим, у прилог верзији о могућим санкцијама иде чињеница да је Трамп присталица чврстих и оштрих ставова у решавању међународних проблема, а и његова администрација, на пример Мајк Помпео, редовно показује ’набилдоване мишиће‘. Ако Трамп одлучи да изврши озбиљан притисак на Ердогана могуће је све, укључујући и санкције против Турске или њене наменске индустрије. Ипак, то је за сада само у теорији“, каже Јегорченков.
Момир Стојановић, генерал у пензији и бивши директор Војно-безбедносне агенције, не верује да су Сједињене Државе у овом тренутку спремне на тако драстичан корак према Анкари.
„Најава Вашингтона да ће Турској увести санкције уколико од Руске Федерације купи моћан против ваздушни систем је више у функцији одвраћања неголи реалне могућности да се тако нешто заиста и деси. Ипак, можемо да очекујемо да ће у наредном периоду односи између Анкаре и Вашингтона, као и Анкаре и Брисела, све чешће бити на испиту. Турска је свесна да је спољна политика САД у последње време препуна конфузије и недоследности и жели да искористи ту чињеницу за дистанцирање од Вашингтона и сопствено позиционирање у међународној арени“, оцењује Стојановић.
Он је уверен да Турска неће одустати од набавке руских противваздушних система, упркос претњама САД.
„Намера Турске да од Руске Федерације набави систем противваздушне одбране С-400 указује на тежњу Анкаре да свој безбедносни систем не базира само на чланству у НАТО-у, већ и на опредељењу за јачањем сопствених безбедносних потенцијала. Јасно је да смо последњих година сведоци прекомпоновања моћи и утицаја у међународној заједници, а у оквиру тог процеса Турска са својих 80 милиона становника, својом величином и својим положајем територије, видно има амбиције да прошири и ојача свој утицај не само на Блиском истоку и простору Балкана, већ и шире“, напомиње Стојановић.
Притом, додаје наш саговорник, Турска је у својим ставовима у вези са решавањем кризе у Сирији и на Блиском истоку данас много ближа ставовима Русије него позицији Сједињених Америчких Држава.
„Та чињеница и незадовољство Анкаре због тога што Америка није изручила Фетулаха Гулена, али и због специфичних веза Вашингтона са Курдима и сиријским побуњеницима, утицали су да се у последње време Турска све више у спољнополитичким активностима консултује са Москвом. Зато мислим да ће уследити све чешће несугласице између Турске и других чланица НАТО-а, пре свега САД“, категоричан је Стојановић.
Према речима Дмитрија Јегорченкова, Америци се не свиђа како Турска модернизује војску.
„Међутим, Алијанса је за то сама крива. Анкара није успела да се договори са земљама НАТО-а, попут Немачке и САД, па је почела да тражи друге варијанте, окренула се Русији и нашла — С-400. Сада Американцима смета руски систем јер због њега америчка наменска индустрија губи новац. Наравно, ту постоји и идеолошки аспекат јер без обзира на све приче о ’слободном тржишту‘, одлуке у војној индустрији се доносе на основу идеологије“, истиче руски стручњак.
Међутим, он не верује да ће неслагање између САД и Турске због руских система довести до кризе или прекида односа између Анкаре и НАТО-а.
„То није у интересе ни Турске ни Алијансе. Живимо у доба постмодернизма у којем постоји неколико паралелних реалности — чак и ако САД уведу санкције против Турске, то не значи да Анкара и Вашингтон неће сарађивати у неким областима и доносити заједничке одлуке. У сваком случају, Турска не планира да мења војни блок“, закључује Јегорченков.
