Из УН су поручили да је Црна Гора дужна „да испуњава своје међународне обавезе у области људских права како би у потпуности заштитила право на слободу мишљења и изражавања, укључујући заштиту новинара и медија“.
„Забринути смо јер извјештаји указују да су новинари, нарочито они који се доживљавају као критичари власти, изложени пријетњама, физичком насиљу и тужбама за клевету. Према извјештајима НВО, од 2013. године у Црној Гори је било од 20 до 25 напада на новинаре и само пар случајева је истражено“, стоји у саопштењу портпаролке канцеларије високог представника УН за људска права Равине Шамдасани.
Читав случај је доспио и у фокус пажње неких водећих западних медија, па британски „Гардијан“ наводи да „за један туристички рај планина, кањона и јадранске обале, Црна Гора има озбиљан проблем са организованим криминалом“.
На аферу је реаговао и новоизабрани предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, који је поручио да је у конкретном случају „јасно да се није жељела нанијети штета само новинарки Лакић“, већ и „посијати сумња и нанијети морална и политичка штета и самој држави Црној Гори“.
Одговарајући на оптужбе дијела јавности усмјерене према њему лично, Ђукановић је казао да је то „очекивано“, али је такође поново искористио прилику да пошаље поруку појединим, према његовом мишљењу, критички настројеним медијима, поручивши им да „за њега нема разлике да ли мету свом противнику црта неко из нарко клана или из неког медија“.
Дугогодишњи новинар Матија Николић поводом најновијег напада на новинарку Оливеру Лакић примећује да је Ђукановић, бавећи се овом темом, ипак пропустио да напомене најважнију ствар, а то је — одговорност.
Ако некоме као Ђукановићу припада ореол да је у Црној Гори водио политичке процесе три деценије, додаје Николић, онда је Ђукановић такође и личност која сноси највећу одговорност за све што се данас дешава у Црној Гори.
„У времену када је Ђукановић долазио на власт, мафијашки обрачуни и експлозије подметнутих бомби били су непознаница. За овако тежак друштвени деформитет највећу одговорност сноси власт. Ђукановић, као и министри у Влади Црне Горе и сви који су у хијерархији надлежних, најприје морају изнаћи одговоре на питања: ко је извршио рањавања и убиства новинара, ко пуца по црногорским градовима у по‘ бијела дана, ко је све то испланирао и одакле логистика за такве злочине? Када се дају одговори на та питања, тек онда је започела борба против организованог криминала, а не изјавама и интервјуима“, каже Николић за Спутњик.
Већина грађана у Црној Гори, додаје наш саговорник, актуелну власт повезује управо са појавом шверца цигарета, уз подсјећање да је дио тога и „судски процес који је (против Ђукановића) вођен у Италији“.
Са дуге стране, коментаришући оптужбе новоизабраног предсједника Црне Горе да се поједини медији у земљи такође баве криминалним радњама, Николић истиче да, ако је то тачно, онда власт поново има обавезу да то докаже и процесуира.
„За медијску сцену у Црној Гори опет одговорност највише сноси власт. Вјерујем да су могли да се заштите новинари, а уколико постоји криминал у медијској сфери, власт је опет та која мора то да истражи и објелодани. Ђукановићево поређење са оним што се догодило новинарки Оливери Лакић је неумјесно и деградирајуће“, каже Николић.
Наш саговорник закључује да је власт прије свега дужна „да расвијетли напад на новинарку Лакић и да све починиоце и налогодавце казни“. Све друго у овом случају је „само пуко оправдавање и пребацивање одговорности“.
