Мисија Еулекса, која је пореске обвезнике Европе коштала на годишњем нивоу више од 100 милиона евра, половином јуна ове године, после десет година рада, завршава свој мандат на Косову.
То је потврдио и такозвани премијер Косова Рамуш Хардинај, али и сами представници Еулекса који су навели да ће убудуће на Косову бити присутни само у својству саветодавца.
Није тајна да Приштина већ неколико година тражи да се угаси ова мисија, која је на Косово дошла као испомоћ Унмику после једностраног проглашења независности, али по указу председничког саопштења Савета безбедности.
Питање је зашто је баш сада, када се очекује завршни споразум између Београда и Приштине, Европска унија решила да изађе у сусрет албанској страни. И шта уопште значи „саветодавна улога“, јер се готово свих 2.000 чланова ове мисије, која је пре свега требало да успостави систем права на Косову — повлачи?
Професор међународног права Душан Челић за Спутњик оцењује да се две ствари крију иза овог удруженог политичког маневра Приштине и, како наглашава, дела западног света међународне заједнице.
„Уопште ме не чуди што ће спаковати кофере и отићи и то је једна врста притиска на Београд, а та саветодавна функција не значи ништа. То значи да они неће више имати извршну власт на Косову и Метохији. Дакле, међународне судије и тужиоци неће више судити у оквиру косовског правосудног система, нити покретати поступке. То свакако значи и да ће део који се односи на Еулекс полицију бити повучен, или један број људи бити остављен у виду саветника у оквиру такозване косовске полиције“, објашњава наш саговорник.
Мисија Еулекса, по његовим речима, већ пет година продужава свој боравака на Косову на основу уговора са ЕУ, чиме је Унија изашла из статусно неутралног положаја, али и занемарила чињеницу да је мандат Еулекса под Унмиковом капом и на основу одобрења СБ УН. И не само то. Еулекс је, додаје наш саговорник, деловао у оквиру непризнатих парадржавних институција Приштине, чиме је фактички постао део система непризнате државе Косово, уместо део система УН.
„Еулекс је замишљен да буде, према председничком саопштењу СБ УН, део мисије УН на Косову и Метохији. И дословно да делује под кишобраном УН. То се види и из кварталних извештаја које Унмик по Резолуцији 12 44 подноси УН, где у свом саставном делу тог извештаја има анекс који је заправо извештај Еулекса. Из тога је јасно да је Еулекс део Унмикове мисије, а то што је он наставио да се понаша потуно самостално, то је већ политичко питање“, истиче наш саговорник.
Он верује да је јасно да агенда Приштине да после одласка Еулекса понови захтев и за одлазак мисије Унмик, која је већ умањена. Ако томе додамо и захтев да се укине квартални извештај, већ да он буде шестомесечни, и то на затвореним седницама, јасно је шта је циљ.
Челић сматра да, имајући све ово у виду, Београд треба да афирмише улогу Унмика. Јер ако Еулекс одлази и своја извршна овлашћења предаје косовским властима, ми треба да тражимо да та извршна овлашћења задржимо, односно да то задржи Умник, који то изворно има и по Резолуцији 12 44.
„Тачније, Београд би требало да затражи активирање извршних овлашћења Унмика, која су замрзнута од 2008. године, и чији је један део надлежности предат Еулексу, а један део такозваној републици Косово. Дакле, оно што је до сада радио Еулекс, требало би вратити Унмику, јер Еулекс одлази. Ми не можемо да спречимо да Еулекс оде, уосталом финансира га ЕУ“, наводи наш саговорник.
Челић у свему види намеру да се Резолуција 12 44 маргинализује, да се укине принцип територијалног интегритета јер је то принцип који смета и који је последња кочница последњем чину до пуне независности Косова од Србије. Сама Резолуција, додаје наш саговорник, не може да се укине јер ће неко уложити вето, то Приштина зна и зато се све чини да се она маргинализује, а одлазак Еулекса је само први корак ка том циљу.