Израел се већ дуже време жали како се Иран приближава његовим границама. Истина, иранске снаге се заиста налазе у Сирији, док је проирански Хезболах победио у суседном Либану. Међутим, све то не значи да Иран има скривани план напада на Израел. И ако дође у посед нуклеарне бомбе мало је вероватно да ће је искористити. Постоји минимум десет разлога због чега се не треба плашити да ће Иран да нападне Израел.
1. Иран је пре три године потписао нуклеарни споразум и тек је почео да се економски опоравља. Велике светске компаније се утркују која ће пре заузети део тог великог тржишта. Већ је потписан велики уговор о куповини 100 авиона „Ербаса“, док „Мерцедес“ тамо гради своју фабрику. С тим у вези ни Иран, ни посебно Европа, нису заинтересовани за враћање на старо — поновно увођење санкција и изолацију Ирана.
2. Европу посебно интересује гас. Иран има једну од највећих залиха гаса у свету и како се надају у европским престоницама, он би могао да потекне у том правцу преко Турске. Техеран се спрема да финансира изградњу гасовода до турске границе у дужини од скоро 1.900 километара у вредности од 2,5 милијарде долара. Он би да гради, а не да руши.
3. У западним банкама је блокирано близу 120 милијарди долара. Тај новац је Иран управо требало да добије и уложи у привреду своје земље. Међутим, Канада је већ конфисковала 13 милијарди долара, САД две милијарде, а ако се Техерану пришије умешаност у терористички напад 11. септембра 2001. године, онда неће видети ни цент. А све су прилике да се иде ка томе.
4. Иран већ незванично ратује на три фронта: Ираку, Сирији и Јемену. За четврти не би имао снаге.
5. Иранско оружје се није прославило на фронтовима по Блиском истоку. У Сирији га уопште не видимо, осим кад чујемо да је понеко складиште уништила израелска авијација. Остаје непознаница о којим врстама оружја се ради. Ако погледамо ракете које користе побуњеници Хути у Јемену (претпоставља се да се ради о иранском наоружању) у свакодневном гађању Саудијске Арабије, морамо признати да не постижу неки велики успех. Оне очигледно имају велики домет, али их на крају у већини случајева обори противваздушни ракетни систем „Патриот“. Ако Иран и направи бојеву главу, она му не значи много без интерконтиненталне ракете.
6. Што се тиче бојевих глава и ракета Израел с тим нема проблема. Ракете у последње време врло често користи за гађање иранских објеката у Сирији, а процењује се да има скоро 2.000 бојевих глава. Израел је једна од најзаштићенијих држава на свету. Системи „Гвоздена купола", „Давидова праћка“ и „Стрела“ осигуравају да практично ниједна ракета или летелица не пређу на израелску територију.
7. Постоји урбана легенда да у свакој влади која се формира на Блиском истоку има макар 2-3 израелска агента и пре него што се заврши заседање и најзатвореније седнице, њена одлука већ стигне у Тел Авив. Израел је увек макар два корака испред свих. То је тајна његовог утицаја и самим тим његовог опстанка у окружењу непријатељског арапског „мора“. Зато се напад на Израел може упоредити са статистичком грешком.
8. Кад се мало проанализирају изјаве иранских званичника — председника, министара и верског вође Ајатолаха Алија Хамнеја — видимо да Иран уопште нема запаљиве изјаве. Да, они прете да ће Запад „зажалити“, да ће одговор бити „болан“, али ниједном не помињу да ће своју претњу остварити војним путем.
9. Иран је свестан и да би остао сасвим сам ако би одлучио да нападне Израел. Ниједна западна држава на то не би зажмурила и не би било тог гаса нити тржишта због којег би оне остале по страни. И његов стратешки савезник Русија би се нашла на другој страни. Заменик руског амбасадора у Тел Авиву Леонид Фролов у интервјуу за израелски лист „Тајмс оф Израел“ рекао је да би у случају агресије на Израел, не само САД, већ и Русија била на његовој страни.
„Овде живи наша велика дијаспора и Израел је у целини наша пријатељска држава, тако да нећемо дозволити никакву агресију против њега“, обећао је Фролов.
Иран је врло свестан свега тога.
10. И на крају, поставља се питање: а кога би то Иран гађао? Свети град Јерусалим који жели да „ослободи од циониста“ или Палестинце чији је декларисани заштитник? Како год то изгледало апсурдно, само присуство Арапа у Јерусалиму и околини најбоља је гаранција безбедности Израела.
