На вест да ће Вашингтон поново увести санкције Ирану цена „црног злата“ је прошле недеље достигла највише нивое од децембра 2014. године: на лондонском тржишту барел је поскупео 2,8 одсто, на 77,1 долар, док је на америчком тржишту барел поскупео 1,2 одсто, на 70,7 долара.
Иран, иначе, производи близу четири одсто укупних глобалних испорука сирове нафте, а дневно производи скоро 3,8 милиона барела.
Тај атак САД на Иран могао би довести до тога да сирова нафта већ наредне године достигне цену од 100 долара за барел. Светски аналитичари сматрају да ће проблеми са испорукама нафте из Ирана заоштрити ситуацију на Блиском истоку, а да ће то, уз проблем са којима је суочена Венецуела, направити пометњу на глобалном енергетском, пре свега нафтном тржишту, али и нове глобалне политичке размирице, чак и између САД и европских партнера у споразуму о Ирану.
О томе шта у сектору нафте могу учинити чланице ОПЕК-а и Русија, која је уз ту асоцијацију произвођача нафте до сада била највећи заговорник ограничавања производње сирове нафте да би се ситуација на тржишту „црног злата“ стабилизовала, и какве промене ће изазвати Трампово прекрајање раније склопљених међународних споразума, Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала је са Небојшом Ћулумом, чланом Извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације (СНАГА) и стручним сарадником Националног нафтног комитета Србије (ННКС), и др Срђаном Перишићем, професором међународних односа.
