Политиколог Александар Павић ту поруку америчког Института види из два угла. Први је, како каже, покушај да се на блажи начин истакну раније препоруке Атлантског савета за јаче присуство Америке на Балкану, док се, са друге стране, односи на појачавање притисака ка Србији. Ипак, све се може прочитати и као признање да Косово није решено питање, како тврде.
„Ти амерички експерти плаше се замрзнутог конфликта и ту се види да они у ствари сами признају да Косово није решено и да не може да буде решено без пристанка Србије. Фактички, том анализом признају да је конфликт замрзнут, што свима нама треба да буде порука да докле год је такво стање, ми нисмо предали Косово, нити смо га изгубили“, наглашава Павић.
Наш саговорник каже да се управо из такве анализе може закључити да нису успели да сломе Србију.
„Ово је наставак притисака на Србију који ће свакако и даље да постоје и који ће да расту. Морамо да будемо свесни да докле год исте политичке снаге владају Западом, и докле год не добију оно што хоће, а то је да Србија више никада не буде у стању да се окрене према Русији и да буде трајно угашена као ’проруско гнездо‘, притисци ће се наставити“, уверен је Павић.
Он напомиње да би следећи на реду после Косова, ако би Запад успео у својим намерама, био удар на Србију да се „одрекне“ Републике Српске.
„Ово је само најновији притисак који долази из дела Америке да се заврше сви они послови који нису могли да се заврше у претходних 25 година, односно да се цео овај регион стави под чврсту евроатлантску чизму. Наравно, акценат је на реч атлантску, дакле на НАТО. Ако већ не могу све државе да буду ’усисане‘ у НАТО, онда да бар буду под контролом у којој не би имале свој суверенитет“, каже Павић.
Наш саговорник каже да су ова два института, која су поштована у Америци, на задатку да утичу на нову администрацију у Вашингтону, која је имала савим супротне циљеве од ових који се износе, а то је да се не мешају у унутрашње ствари других држава. С обзиром на то да је Трампова администрација под непрекидним притиском, ово им је, сматра Павић, шанса да ставе тачку на политику која влада од времена Клинтона.
„То значи стављање Србије под пуну контролу, а то не може док Београд не призна Косово. И ту је кључ“, верује наш саговорник.
У поменутој анализи износи се став да би Америка требало да утиче на ЕУ да ревитализује дијалог између Косова и Србије, као и да тај дијалог мора да доведе да Србија призна Косово као независну државу. САД би требало да буду спремне да прихвате мере с којима се стране слажу као део њихове нормализације односа, поручују експерти за Западни Балкан америчког Института „Исток−Запад“ и Националног комитета за међународне односе. Група аутора те анализе, међу којима су Франк Визнер и Карл Мантер, овоме додају да је присуство НАТО-а на Балкану привремено и да тако треба и да остане, али додају да је задатак НАТО-а да помогне Косову у стварању „мале војске опремљене лаким наоружањем“.
„Косово залази у замрзнут сукоб у којем ће његов спорни међународни статус постати његова несрећна стварност. Последњих десет година доказало је да чак и признање свих држава ЕУ, или значајног дела међународне заједнице, неће променити односе Косова и Србије, нити смањити подршку Русије опструкцији Србије. Решење захтева да Србија и Косово помире своја неслагања у вези са државношћу Косова“, део је закључка анализе, уз коментар да „опстајање сукоба такође представља континуирану прилику за руски утицај у Србији“.
