Влада Србије прошле године донела је закључак о успостављању законодавног оквира за учешће цивила у мировним операцијама. У документу, поред тога што су дефинисане области у којима Република Србија има могућност и интересовање да понуди експерте мировним операцијама, дефинисано је и како ће изгледати обука цивила.
Кључну улогу у том послу имаће Центар за мировне операције кроз чији систем обуке годишње прође око 800 официра, подофицира и војника, као и припадника Министарства унутрашњих послова и страних оружаних снага. Начелник одељења за обуку Центра за мировне операције потпуковник Горан Топаловић за Спутњик објашњава да ће кандидате цивиле бирати Министарство спољних послова, а након тога биће упућивани на обуку.
„Није реч о обуци за оно што би радили у мисији, већ је то обука о безбедносним изазовима током боравка у мисији. Дакле, они ће бити бирани према томе да њихове компетенције и квалификације одговарају захтевима радних места на која се упућују, а ми ћемо им дати додатну обуку за рад у средини која је другачија од оне на коју су навикли“, каже Топаловић.
Он додаје да још нико не може да предвиди који ће се профили занимања тражити за упућивање у мисије. Према мом и искуству мојих колега које су боравиле у мисијама широм света, али и искуству кроз које је прошло наше друштво, наша држава сигурно има пуно компетентних људи који ће моћи да конкуришу за ове послове, каже Топаловић.
„То су свакако реформа сектора безбедности, преговарање, превенција конфликта, па можда и нека шира подручја, али услове за попуњавање одређених позиција одредиће мисија за коју људи буду аплицирали, односно мисија за коју држава Србија буде конкурисала за добијање одређеног места. То је широк дијапазон послова које цивили могу да раде, односно цивилни експерти. Када кажем цивил, не мислим само на људе који раде за државне агенције, министарства, већ буквално на све цивиле — сви грађани Србије биће у могућности да конкуришу за одређене послове уколико имају одговарајуће квалификације“, објашњава Топаловић.
Поред бразилског, који је далеко већи и богатији, српски Центар за обуку је једини у свету који поседује све сертификате Уједињених нација за три различите врсте обуке. Центри за обуку војника и цивила који се упућују у мировне мисије широм света буквално се такмиче за овај сертификат, јер је он потврда највиших стандарда обуке војника који се примењују за одлазак у мировне операције, објашњава Топаловић с којим смо разговарали на радионици Војске Србије о мултинационалним операцијама.
„Не само да се гледа садржај који се нуди учесницима, посебна пажња се обраћа на компетенције људи који ће изводити обуку и који учествују у различитим врстама мировних операција. То је тест, да видимо да ли смо на добром путу, да ли пратимо трендове, да ли смо упознати са актуелним дешавањима на терену, што је за мировњаке изузетно важно“, каже први човек Центра за обуку.
Припадници Војске Србије и Министарства одбране, њих 322, тренутно су ангажовани у пет мировних мисија УН и четири од укупно шест војних операција Европске уније.
Још није познато колика ће бити плата цивила, а примања војника Србије у мировној мисији зависе од подручја, климе и степена ризика. Крећу се од око 1.200 долара на Кипру, до око 3.000 у Централноафричкој Републици. Официри и подофицири имају већа примања, а највећа лекари у чину пуковника у мисији у Централноафричкој Републици — 5.000 долара.
