У емисији „На нишану Лазанског“, професор београдског Машинског факултета Момчило Милиновић и дипломата и научни радник Владимир Кршљанин говорили су о новим ракетним нападима у Сирији и како ће се Русија поставити према догађајима на Блиском истоку.
Као повод за најновије израелско ракетирање Сирије, Милиновић наводи Хезболах, који, како каже, изгледа да независно од Ирана, под чијим се патронатом налази, производи ракете.
Од двадесет ракета које је Хезболах испалио на Голанску висораван, сиријску територију коју је Израел окупирао још у рату 1967, свега четири су стигле до циља, а и њих је оборила израелска противракетна одбрана, користећи „гвоздену куполу“, која је, према Милиновићевим речима, пандан руском С-300.
Милиновић неуспех Хезболаха тумачи тиме што је ова организација користила застареле системе. Хезболах те ракете производи сам и испаљује их на Израел са сиријске и либанске територије. Хезболах је користио, каже Милиновић, ракете типа „Фаџр“.
„Иначе, када су у питању вишецевни бацачи ракета, чак и ’Фаџр‘, постоји велико незнање. Тим ракетама се не пуца под месним угловима. Голан је на другом месном углу у односу на онај који се гађа ракетама. То бог не може да погоди. Зашто? Код артиљерије постоји поправка елевације услед месног угла, а код ракета тога нема, јер је елевација на крају активне фазе, а не на лансеру. То су основне ствари. Чини ми се као да су пуцали, опростите, можда је ружно, али — буздовани“, каже Милиновић.
Ако се погледају карте, каже Милиновић, видеће се да је место које је Хезболах гађао на највишој коти Голанске висоравни.
Других шеснаест ракета испаљено је са возила „хамид“, које има пакет од два пута 40 ракета. Циљ Ирана, када је произвео „Фаџр“ и „Хамид“, био је да испали што више ракета на неку територију. Грешка „Фаџра“ је 4 одсто, каже Милиновић, његов максимални домет је 78 километара. Тако испада да је грешка у гађању 2,5 километара, што га чини изузетно непрецизним.
„Фаџр“ је оружје за убијање људи и прављење колатералне штете, каже Милиновић.
Са друге стране, израелски систем „Челична купола“ примећује ракете после десет секунди њиховог лета.
„Иначе, Израел је империја, по знању равна Русији у ПА одбрани у ендоатмосферским условима, чак и у егзоатмосферским, у доњим слојевима јоносфере. Њихови системи су равни руским. ’Челична купола‘, ’Стрела 1‘, ’Стрела 2‘, ’Стрела 3‘, ’Давидова праћка‘, па то је страшно“, каже Милиновић.
Долазак израелског премијера Бењамина Нетанијахуа у Москву, према Кршљаниновим речима, значи узајамно уважавање.
„Израел не може да буде сигуран, као ни било која друга земља на свету у овом часу, да ће неке своје војне планове моћи да оствари уколико нема јасан увид или јасно очекивање у односу на то како ће се поставити Русија, поготово што се све дешава у руској зони утицаја, где је Русија, војно се ангажујући у Сирији, већ остварила војну премоћ у читавом региону“, каже Кршљанин.
Свет под доминацијом англосаксонског фактора више не постоји, каже Кршљанин, а Русија је постала довољно моћна да заштити друге земље од америчке претње, што убрзава унутрашњу кризу у Америци.
Руско војно ангажовање у Сирији, иако ограничено, учинило је Америку смешном јер је њено ангажовање испало крајње неефикасно, напомиње Кршљанин.
„Мислим да се можемо сложити да доминација Америке и Запада престаје и, да не би било потпуно понижење Америке у Сирији, покушава да се поквари утисак руског тријумфа подстичући сукоб између Израела и Ирана. То су два екстремно супротстављена регионална фактора који су присутни на сиријском ратишту све време, а њихов сукоб може да буде опасан по читав свет“, каже Кршљанин.
Пред руским председником Владимиром Путином, према Кршљаниновим речима, налази се двоструки задатак — да спречи довођење у питање руског тријумфа у Сирији и да спречи опасност од избијања светског рата.
„Зато је Нетанијаху тамо (у Москву) отишао са оптимизмом, знајући да Русија не сме да дозволи ескалацију иранско-израелског конфликта и да ће учинити све да то спречи, па се он онда нада да ће самим тим добити и неку руску гаранцију за безбедност Израела. И могуће је да се то већ дешава, јер иако је Израел после ракетног напада на Сирију изјавио да је напао иранске ефективе, и у складу са иранском реториком, требало би очекивати да Иран гађа Израел. Међутим, ништа од тога“, објашњава Кршљанин.
Ирански одговор био је да је у питању напад Хезболаха и све се свело на локалну размену ракета.
