Призрен је проглашен за историјски главни град Косова, пошто је косовска скупштина усвојила Закон о главном граду, по коме Косово, поред Приштине, добија још један, као су рекли, историјски главни град, Призрен.
Шта је Призрен за Србе и како тумачити овакав потез Приштине?
Живојин Ракочевић, новинар и публициста са Косова и Метохије, каже за Спутњик да је Призрен српски Јерусалим, град малих и великих, сиротиње и господе, град у ком се налази наша Сикстинска капела — Богородица Љевишка.
„Призрен је једини српски град чије је хришћанство преживело идеологију и комунизам јер су све старе фамилије имале своје породичне цркве и олтаре. Мали храмови средњег века уграђени су у зидове кућа, па је требало срушити град да би се уселили комунисти. Албански екстремисти и придошлице су то знали, зато су 17. марта 2004. одлучили да убију град и да униште све што је српско у њему“, наводи Ракочевић.
Он се присећа да је два дана после разарања града ишао у Призрен и питао грађане: зашто сте убили град!? Многи су се, наводи он, стидели и склањали главу, неки су говорили да млади људи немају посла, па морају да пале и пљачкају. Један млади Турчин је плакао у спаљеној припрати Богородице Љевишке испод натписа персијског песника Хафиза: „Зеница ока мог гнездо је лепоте твоје!“. Плакао је због града, присећа се наш саговорник.
„Зато је данас проглашење Призрена за историјску престоницу Косова бизарна објава екстремиста да су озваничили убиство једног града, покушавају да легализују оно што су разорили и отели и да ону кућу у којој је одржана Призренска лига и где је почела живот ’Велика Албанија‘ претворе у престоницу свога национализма“, оцењује Ракочевић.
Он каже и да не треба бити фаталиста, јер је Призрен „наша, културна, духовна, национална престоница, у којој су само у протеклих сто година проходала четири српска патријараха:
„Призрен је наш Јерусалим и место где сваки камен може показати личну карту и на њој ће писати ваше име.“
Албанци са Косова и раније су имали иницијативу да Призрен и званично буде главни град Косова, али им то тада није пошло за руком.
Подсећања ради, овај закон је усвојен без присуства Срба, што свакако говори да косовским Албанцима није стало да одлуке које доносе буду подржане и од српске мањине.
С друге стране, иза речи „историјски“ главни град, у ствари се крије много озбиљнија ствар него што је култура, или културно наслеђе, а то је легализовање идеје „Велике Албаније“.
Према албанском тумачењу, Призренска лига, која је основана 10. јуна 1878. године у Призрену, била је реакција на одредбе Уговора у Сан Стефану, по којима су земље насељених, како они тврде, већински Албанцима, дате словенским државама на Балкану (Бугарској, Србији и Црној Гори).
Лига је основана као организација која је имала политички и војни карактер, са јединственим управним центром, чија је основна мисија била одбрана националних интереса свим средствима, дакле, сви Албанци у једној држави, такозваној „Великој Албанији“ или, како је данас називају, „Природној Албанији“.
Да ова идеја ни издалека није мртва потврда јесте и огроман комплекс музеј посвећен Призренској лиги усред града који није ни такнут током рата нити погрома Срба 2004, када су до темеља спаљени сви српски вековни манастири на челу са Богословијом, који су били неми докази постојања српске државе на тим просторима.
Управо, због речи „историјски“, главни град Косова, косовски политичари убудуће намеравају да све важне скупове посебно међународног карактера одржавају у овом граду. У музеју Призренске лиге сада се налазе и фотографије и записи које величају ОВК, али и последица „српског терора“ током рата деведесетих.
