Пишући о скандалу „Агрокор“, Дрљача каже да је комбинација личне похлепе појединаца и несмотрености политичара покренула лавину новог популизма, чији су носиоци водеће странке ХДЗ и СДП.
„Прогнозирам да ћемо у року од 2 до 4 године гледати покушај формирања прве праве популистичке владе, нешто слично ономе што управо с пажњом пратимо у Италији, само примитивније и опасније. И то из два разлога — прво, наши популисти су гори од италијанских, а хрватске државне институције су много слабије од оних с Апенинског полуострва. Последица ће бити то да ће Хрватска постати најсиромашнија чланица ЕУ, и дуго остати на зачељу, осим ако се не ’спасемо‘ хитним пријемом Србије у породицу европских нација. Како напредујемо, у року од 5 до 10 година стићи ће нас и престићи чак и та Србија“, цинично закључује Дрљача.
Аналитичар каже да то што је председница Колинда Грабар Китаровић подржала премијера Андреја Пленковића представља континуитет чудног хрватског државништва. Дрљачу је све подсетило изјаву Колинде Грабар-Китаровић којом је покушала да оправда куповину авиона старих 30 година:
„И ја бих најрадије купила ’мерцедес‘, али онда не могу да приуштим храну и многе друге ствари“.
„Кад сам чуо ту изјаву, упитао сам се због чега сте онда купили ’мерцедесе‘ старе 30 година, ако немамо ни за храну ни за друге ствари? По чему је то, ако немамо за храну, боље купити стару краму с ’нишаном‘ на хауби од, рецимо, куповине новије и скромније ’шкоде октавије‘ која ће, бар, сигурно возити још десет година?“, пита се Дрљача.
Он сматра да је хрватска председница овом изјавом покушала да замути чињеницу да је Хрватска пала на ниво „бедне афричке државице која, наравно, нема за модерне авионе па мудро купује летеће крнтије“.
„Венецуелизација је, бојим се, наш пут — пад стандарда, немаштина, несташице, хиперинфлација… Одмах након следећих избора. У мраку Балкана следићемо Албанију као светли пример. Зашто сам тако сигуран? Па нико озбиљан се неће више упустити у покушај управљања овом земљом“, пише Дрљача за „Јутарњи лист“.
Анализу је кратко завршио овим речима: „Јао, дакле, нама“.
