Реч је о софтверима за кодирање података и прављење виртуелних приватних мрежа (ВПН), затим за скенирање отисака прстију, али за препознавање лица.
Те компаније прикривају своју везу са севернокорејским властима помоћу читавог ланца организација, односно посредника, који су углавном базирани у Кини, Југоисточној Азији, али и Африци и Русији.
Како се наводи у извештају, те компаније успевају с великом лакоћом да мимоиђу санкције које је амерички председник Доналд Трамп увео Северној Кореји, чиме је обухваћен и ИТ сектор.
Такође, утврђено је да се међу клијентима тих компанија налазе и многобројне компаније са Запада, али и школске установе, одбрамбене компаније, као и безбедносне структуре.
Међутим, оно што највише забрињава јесте чињеница да још увек није утврђено какве све претње то са собом носи, односно шта се све крије у тим софтверским решењима који могли бити искоришћени против западних земаља.
У извештају се подсећа и да је, према наводима америчких власти, Северна Кореја била одговорна за вирус „Вона крај“, који је почетком прошле године заразио преко 200.000 компјутера широм света и помоћу ког је украдено 100 милиона долара са рачуна банака у Бангладешу.
