За земље Западног Балкана, што се тиче уласка у ЕУ, све је још неизвесно и све је остављено за период и после 2025. године. А то значи још годиница безбрижног живота, продавања топле воде слуђеном народу, одређених донација од стране одређених западних амбасада, плус бројна студијска путовања у Брисел, Вашингтон и Берлин. За повлашћене службенике НВО у Црној Гори. А уз све то иду и луксузне просторије НВО у центру града, плус младе студенткиње које су ту, јелте, на пракси, а имају и амбицију да раде у црногорској дипломатији. Којима се то, наравно, одмах и обећава.
Логично, управо у том миљеу и треба тражити оног подлаца који је председнику Ђукановићу пришапнуо тезу о „Црној Гори као српској провинцији“.
Па је НАТО зато и пожурио да прими Црну Гору у своје чланство не би ли онемогућио да се српске ракете, а можда и руске тамо инсталирају. Није вредело ни то што је Црна Гора увела санкције Русији због Крима. Пошто стратези НАТО-а не заборављају да је Црна Гора својевремено ратовала у савезу са Русијом против Јапана и да се то у слободним црногорским планинама уз гусле и данас памти. Једном савезник — увек савезник.
Стратези НАТО-а, а и ови из ЕУ, читају црногорску штампу. Наравно, не читају они све оне будалаштине о убијеним и пребијеним новинарима, уосталом ко им је крив што нису пазили шта пишу, прочитали су стратези НАТО-а да једно братство тамо у брдима Црне Горе нуди своје велико имање Русији да на њему подигне војну базу и у њој инсталира ракете „искандер“.
То је већ озбиљно стратешко питање, јер са тог брда може да се гађа пола Италије, плус полуострво Гаргано, плус америчка Шеста флота. О руским јахтама, које су базиране у Понте Монтенегро, да и не говорим. Све имају супермодерне радаре домета и до 100 миља, ехосондере, мере дубину црногорског дела Јадрана, неке имају и сонар па успут, док се уљем намазане старлетице сунчају на палуби што је обична руска „маскировка“, резервни или активни официри руске Црноморске флоте траже НАТО подморнице у црногорском акваторију.
Све то појачава осећај провинцијалности код дела црногорске политичке елите, чији су рођаци масовно одселили у Београд. Само зато што нису хтели да живе у српској провинцији која се, ето, зове Црна Гора. Виц, који причају подлаци гласи: зашто сви тек рођени Црногорци имају дуге вратове? Зато, што чим се роде и ђипе подигну врат и питају: ђе је Београд?
Е, па у ЕУ неће бити подигнутих вратова. Оно што је Црна Гора имала у Титовој Југославији, у Савезној Републици Југославији и у Државној заједници са Србијом више никада неће имати. Западни Балкан је за ЕУ не само провинција, већ и трећа лига.
У Сарајеву је господин Бакир Изетбеговић тријумфално подвикнуо да је Бошњацима увек било најбоље са Турском и Турцима. И јесте, неких 500 година дивног живота. У провинцији, пошто је Босна била провинција отоманске империје.
Од лидера светског покрета несврстаних до отоманске и ЕУ провинције прошло је само 27 година. Пребрзо чак и за Ђекну…
