У руској Државној думи сматрају да иза тога стоји жеља Лондона да изврши притисак на руски бизнис, док у руским стручним круговима то тумаче као жељу британских власти да се домогну руске имовине.
Британија је годинама, још од деведесетих, оберучке прихватала одбегле руске олигархе који су доносили огромне количине новца и постали главни купци луксузних некретнина у тој земљи. Тај новац британским властима никада није сметао, нити су постављали питање његовог порекла, иако Москва још од 2002. тражи од Лондона да јој изручи више од 60 особа које се терете за финансијске малверзације у Русији.
Генерални тужилац Русије Јуриј Чајка је недавно рекао да је земљи нанета директна штета од 500 милијарди рубаља, али да је количина средстава коју су они изнели у иностранство много већа. Он је додао да је у Великој Британији почео да дејствује закон о „прљавом новцу“, а да ће сваки страни власник имовине морати да објасни његово порекло и изразио је наду да ће Лондон тај закон спроводити у складу са нормама цивилизоване државе, а не по принципу „пљачкај опљачкано“. То јест, оно што је украдено у Русији сада ће Велика Британија узети за свој буџет.
„Криминалце могу да оставе себи, а новац треба да врате. То је наш новац“, нагласио је Чајка.
Руски председник Владимир Путин је у више наврата позвао власнике „одбеглог капитала“ да новац врате у земљу. Неки су то и урадили, а они који нису вероватно ће се наћи на удару британских санкција.
Руски депутати оцењују да ће Русији ићи у корист ако се Велика Британија стварно буде борила против капитала стеченог нелегалним путем.
Члан Комитета Државне думе за међународне послове Антон Морозов је навео да је Русија Британију одувек сматрала местом где се сливао сав руски покрадени новац. Због тога, сматра Морозов, ако те санкције ударе на преваранте и лопове који су побегли из земље са великим новцем, онда ће то ићи у корист Русије.
Експерти, међутим, истичу да цела прича о руском „прљавом“ новцу има политичку позадину и повезана је са општом антируском хистеријом која влада међу већим делом британског естаблишмента.
Политиколози указују на то да је Лондон сам стварао повољне услове за финансијске махинације, а такође је нудио повољне програме за издавање инвестиционих виза. Све то је привлачило руске бизнисмене, укључујући и оне који немају никакве везе ни са властима, ни са корупцијом.
„Мислим да они (Британци) желе да присвоје руски новац који се налази у Великој Британији. Та истрага о ’корупцији‘ је директно повезана са Законом о криминалним финансијама. Његова суштина је у томе да британске власти имају право да доносе решења о замрзавању новца страних грађана на неодређен рок, ако постоје одређене сумње о њиховом пореклу или употреби. Страни грађани су у том случају обавезни да докажу да је тај новац легалног порекла и да њиме легално располажу. Тај извештај је заправо изговор да би се британске власти домогле тих пара. Ја то повезујем и са вешћу о томе да познатом руском бизнисмену Роману Абрамовичу британске власти још нису продужиле визу. То јест, тиме хоће да покажу да овде нема никаквих табуа и да ће упркос дугом периоду боравка, учешћу у британском бизнису и јавном животу, такве мере бити предузете. Због тога сматрам да је тај извештај још један инструмент отимања новца“, каже каже за Спутњик руски политиколог Владимир Оленченко.
Комитет за спољне послове британског парламента, у свом извештају под називом „Московско злато: руска корупција у Великој Британији“, тврди да је коришћење Лондона као базе за корумпирана средства особа које имају везе са Кремљом сада повезано са широм руском стратегијом која утиче на британску националну безбедност.
У извештају се каже да је „прљави“ руски новац претња спољној политици Лондона, да подрива напоре Британије да одговори Кремљу и Путиновим „агресивним методама“, а такође подржава кампању Владимира Путина да „подрије међународни систем заснован на праву“.
„Нема никаквог изговора за то што Велика Британија затвара очи док се клептократи председника Владимира Путина и кршиоци људских права користе новцем опраним у Лондону како би подмићивали наше савезнике, слабили наша партнерства и поткопавали поверење у наше установе“, наводи се у извештају.
Комитет је у извештају навео и да су, упркос жестокој реторици у вези с нападом нервним гасом на бившег шпијуна у Британији почетком године, савезници руског председника Владимира Путина могли да наставе „уобичајен посао“ у Британији.
У вези са свим тим, парламентарци позивају владу да јој приоритет буде борба против распоређивања имовине појединаца повезаних са руским властима и да пооштри санкције.
„Позивамо Владу да наметне санкције већем броју лица повезаних са Кремљом, укључујући коришћење овлашћења прописаних Законом о санкцијама и борби против прања новца, као и да уведе санкције лицима одговорним за тешка кршења људских права“, каже се у извештају.
Одбор је, такође, позвао кабинет Терезе Меј да уведе санкције руском државном дугу, наглашавајући да све кораке треба предузимати заједно са ЕУ, САД и другим савезницима.
Портпарол премијерке Меј је истакао да су британске власти решене да „прљави новац и пераче таквог новца истерају из земље“.
Руским аналитичарима није јасно на који начин Русија угрожава националне интересе Велике Британије, како то тврде британски парламентарци.
Шеф комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов сматра да је кампања борбе против страног новца изграђена на основу жеље Британије да поправи своју репутацију као „перионице“ пара стечених криминалним путем и може, између осталог, да Британији нанесе штету као држави са добрим условима за бизнис. Наиме, како објашњава Косачов, на мети би могао да буде и сасвим законски капитал и инвестиције — само зато што се некоме не допада земља порекла.
Према мишљењу Косачова, Лондон таквом политичком може више да изгуби него да добије.
„Јасно је да сада политика влада економијом, а британске власти су прешле у ’Трампов режим‘: спремне су да наштете саме себи само да се одбране од унутрашњих оптужби“, закључио је Косачов.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков је оценио да ће то што Велика Британија одбија финансије које руски бизнис улаже у економију бити корак непријатељске и нелојалне конкуренције од стране Велике Британије и неће повећати њену инвестициону примамљивост. Коментаришући позив британских парламентараца да појачају антируске санкције, Песков је рекао да такви закони иду руку подруку са оваквим непријатељским корацима.
„Штавише, не сумњам да инвеститори из других земаља такође неће занемарити такве акције јер би се инвеститори из било које земље након оваквих потеза Велике Британије могли суочити са ситуацијом да њихове инвестиције назову ’прљавим новцем‘“, истакао је Песков.
