00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Све по пројекту: Албанци и „тешком механизацијом“ протерују Србе

CC0 / Pixabay / Булдозер
Булдозер - Sputnik Србија
Пратите нас
Приштина инфраструктурном мрежом путева, дугом 630 километра, на перфидан начин пресеца српске средине и угрожава останак Срба, пре свега јужно од Ибра.

Путеви обично спајају људе, али кад је реч о Косову, ова флоскула има савим супротно значење, бар када су Срби у питању.

Према плану Приштине, требало би да се изгради око 630 километра главних путева, плус око 100 локалних, а одлика свих је да на овај или онај начин пресецају српске средине. Према процени експертских група, српске парцеле (шуме, ливаде, пољопривредно земљиште, куће, имања) којe су узурпиране од стране Албанаца за ове намене да би се изградили путеви, досежу вредност до десетине милијарди евра.

Човек са албанском заставом - Sputnik Србија
Албанци спремају велики бум: Срби „пробијају“ пут

Мимо овога, опасније је што се изградњом овакве путне мреже Србима смањује доступност да дођу до своје њиве или имања. Дакле, урушава им се егзистенција.

Да ли је ово још један перфидан план Албанаца да и оно мало Срба које је остало да живи на Косову натерају да оду?

Дејан Мировић, професор међународног права из Косовске Митровице, верује да јесте. Један од проблема јесте и у самом Бриселском споразуму, јер у њему нема одељка који би се бавио имовином.

„Они (Албанци) користе то како би остварили своје циљеве који су општепознати — спречавање повратка Срба на Космет и протеривање оно мало људи које је остало, пре свега јужно од Ибра“, наводи Мировић.

Подсећајући на план Приштине да ауто-пут до Плава „спроведе“ поред манастира Дечани, наш саговорник напомиње да је то први сигнал да ће поново ударити на СПЦ. Друга ствар која га плаши јесте перфидан начин стезања обруча око Срба који живе на Космету.

„Још горе од свега је то што су они преузели судство. Њихове судије не желе да говоре на српском, али и не признају првостепене пресуде које су додељене у корист Срба који су потраживали право на своју имовину. Дакле, Срби сада више немају решен имовински статус“, објашњава наш саговорник. 

Америчко-турски конзорцијум „Бехтел-Енка“, који изводи све радове ове врсте на Косову, до сада је зарадио око 560 милиона евра, а то су паре које премашују косовски буџет, па је велико питање ко све то у ствари плаћа.

Гажење српске заставе - Sputnik Србија
Хоће ли будућност Србије бити боља ако се одрекнемо Косова и Метохије

А ево и како су српске средине испресецане новим путевима на Косову.

У непосредној близини села Угљаре код Косова Поља изграђена је главна саобраћајна петља која повезује три путна правца — Ниш, Скопље и Тирану. Петља повезује нови ауто-пут који од Ниша иде за Албанију, односно луку Драч, са новим путем за Скопље, који пролази кроз највећу житницу на Космету — Широко Поље.

Реч је о централном делу Косова, где је највећа концентрација српског живља. Експропријацијом обрадивог земљишта, што у приватном што у државном власништву, Србима је због тих путева одузето више од хиљаду хектара земље.

Подсећања ради, Срби су у централном делу Косова 1999. године успели да опстану, јер су села, са једне стране — Ново Насеље, Суви До, Скуланево, Лепина, Радево, Батусе, Преоце, Лапље Село и са друге стране — Добротин, Доња и Горња Гуштерица, Ливађе са Грачаницом, били повезани највећим делом пољским путевима. Пољски пут који су мештани села Угљаре и Бресје до бомбардовања искључиво користили за одлазак на своје њиве, у годинама после бомбардовања користили су им да дођу до Преоца, и тако стигну до осталих српских места.

Пројекат за магистрални пут Приштина-Скопље и Приштина-Призрен тик је уз грачаничке енклаве, у којима живи око 20 хиљада Срба. Око свих тих села налази се српска земља до које сада Срби не могу да дођу да је обрађују, јер су им пресечени „сигурни путеви“. Другим речима, због небезбедности, јер би до своје њиве морали да иду кроз албанску средину, све више њих одустаје од обрађивања земље, па све више продају имања и одлазе са Косова.

Премијер Албаније Еди Рама - Sputnik Србија
Рама: Имам већи сан од сна о „Великој Албанији“

Кроз српска села Батусе, Лепина, Скуланево, Суви До и Ново Насеље реконструисан је пут, што подразумева његово проширење и изградњу већих кружних токова. Иначе, тај пут директно повезује магистрални пут Приштина-Призрен са ауто-путем за Тирану. Он је проширен и завршена је обилазница око Приштине за све врсте возила, јер се недалеко од Новог Насеља спаја са новим ауто-путем за Скопље.

Главни пут је ауто-пут који повезује Приштину и Тирану, такозвани „патриотски“ ауто-пут, углавном је завршен и кошта око две милијарде евра. Овај пут је битан јер повезује Западну Европу са Јадранским морем. У току је или при крају изградња пута који води од административног прелаза Бела Земља код Бујановца до Приштине. Овај пут би требало да изађе на Коридор 10, траса је дуга 22,6 километара, а кошта око 87 милиона евра. Планирана је и изградња ауто-пута Исток-Пећ-Дечане-Ђаковица која ће почети идуће године.

Тиме би се план за повезивање седам урбаних центара ауто-путевима на Косову обистинио до 2023. године. Ауто-пут „Ибрахим Ругова“ кошта близу милијарду евра.

Све ово би било веома лепо да већина ових саобраћајница не пролази преко земљишта које је 80 одсто у приватној својини Срба.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала