На панелу одржаном на „To Be Secure Forum“ у Будви уочи прве годишњице чланства Црне Горе у НАТО-у руски медији били су једна од тема, а како је речено, борба против руских напада дезинформисањем не смије бити борба „ватром против ватре“, већ би државе требало да раде на откривању лажних вијести и њиховом отклањању.
На конференцији на којој је учествовало преко 400 представника држава Југоисточне Европе, ЕУ, и САД, уредник недељника „Цајт“ Штефан Добер устврдио је како „Русија сваке године троши 1,4 милијарде долара како би дезинформисала јавност широм свијета“, додајући да је ријеч о „хибридном рату Рисије против западних демократија“.
„То је рат који се не објављује, а друштва која се нападају не знају да су жртве, јер их дезинформације које су оружје у том рату слабе“, истакао је уредник њемачког недељника, наводећи телевизију РТ као примјер медија који успјешно спроводи кампању дезинформисања.
„Те лажне вијести су постале чињеница и већина публике у Њемачкој данас у то вјерује“, невољно је констатовао Добер.
Брајан Вајтмор, директор ЦЕПА програма за Русију из САД, устврдио је да су руски мотиви за наводно „ширење лажних вијести“ у томе што Русија посао „западних медија, НВО и демократских институција“ види као „синхронизовани напад на ту земљу осмишљен у неком подруму Ленглија, у централи ЦИА“.
Сам назив НАТО форума у Будви „Дезинформација је нова информација“, према мишљењу аналитичара Војина Грубача, представља управо гесло које је било основа модела информативног понашања Запада како у прошлости, тако и данас. Грубач за Спутњик истиче да су „за све то вријеме западни медији давали лажну слику свијета и збивања у њему, руководећи се својим, специфично економским интересима, при чему их интереси других дјелова планете уопште не интересују“.
„Реторика која преовлађује на будванском скупу је на нивоу свакодневне јадиковке, са елементима очаја, јер је Запад у ситуацији да не може парирати руском објективном информисању, осим да га назове, или етикетира демонстрацијом силе ’руске дезинформације‘. Међутим, реална ситуација је следећа: руски медији у парампарчад разбијају све дезинформације које иду са Запада, и то једноставно и с лакоћом, а с друге стране, Запад није разбио нити једну ’руску дезинформацију‘, што би лако могао да уради да се стварно ради о дезинформацији“, каже Грубач.
Самим тим, самит у Будви је, према његовим ријечима, „демонстрирао фактичку капитулацију западних медија пред руским медијима, док будвански самит више личи на тужно окупљање у капели, него на скуп медијских професионалаца“.
Прича на будванском скупу о хибридном рату и кампањи дезинформација коју на глобалном плану спроводи Русија, за Гојка Раичевића, уредника портала ИН4С и предсједника „Уније за неутралност Црне Горе“, највише личи на причу „држите лопова“, гдје се врши „класична замјена теза и гдје да би се скренула пажња на другу страну, лопов сам узвикује: ’Држите лопова‘“.
„То је класична прича коју спроводи НАТО, а коју смо ми најбоље на сопственој кожи осјетили. Узмите на примјер пијацу Маркале коју је у договору са Алијом Изетбеговићем искоришћена како би се покренула акција против Срба, или примјер Рачка на Косову, па све до свјежијих примјера употребе непостојећег биолошког оружја у Ираку или Сирији… Дакле, све је то пропаганда коју медији користе за интересе држава чланица НАТО-а и увијек су последице биле ужасне и броје се хиљадама жртава“, каже Раичевић за Спутњик.
Он напомиње да је „To Be Secure“, односно црногорска НАТО прича, своје право лице најбоље показала кроз бројне лажне информације које су пласиране управо у Црној Гори у сарадњи са западним послодавцима, током кампање за насилно увлачење те земље у НАТО.
На крају, наш саговорник истиче да се не ради ни о каквој параноји Кремља што рад западних медија и НВО-а види као „синхронизовани напад на Русију, иако су то поједини панелисти у Будви покушали другачије да представе“. Како додаје, довољно је само подсјетити се чињенице да је стратегијом окруживања Русије НАТО базама, та војна алијанса направила практично „потковицу око Русије“.
„Русија само треба да прати дешавања на Балкану из деведесетих година прошлог века и да јој буде јасно да се сценарио који је реализован на Балкану припрема и за Русију, а ту кључну улогу, нормално, играју медији како би припремили терен и јавно мњење за ту причу“, закључује Раичевић.
