Патријарх московски и целе Русије Кирил је са бине поздравио све окупљене и честитао велики празник — Дан апостола Ћирила и Методија, словенских просветитеља.
„Oкупљамо се на Црвеном тргу на овај дан како бисмо се сетили наших предака, мислили о изворима и почецима тог огромног пута, драматичног, али истовремено и победоносног, који су прешли словенски народи, наш руски народ, тај пут од почетака писмености до свих данашњих знања модерне науке“, рекао је патријарх.
Публика је бурно поздравила укључење из Београда и заједно са великим московским хором, пратила извођење песме „Тамо далеко“, коју је, под диригентском палицом Бојана Суђића, извео хор и оркестар. Пред Храмом Светог Саве је уз раме уз раме са хором и окупљеним грађанима стајао и руски амбасадор Александар Чепурин.
Oво je велики празник за целу Руску Федерацију и зато не чуди што су буквално сви градови од Владивостока на Далеком истоку Русије па све до Калињинграда спремили своје празничне концерте.
Окупљену многобројну публику је поздравила и потпредседница Владе Руске Федерације Олга Голодец:
„С нама пева цела Русија, свих 85 субјеката, и готово милион људи. Празник окупља и уједињава све словенске народе и ми смо веома захвални патријарху који је започео ову предивну традицију.“
Током московског концерта је организовано укључење из престонице руских Козака, града Краснодара, као и из бугарске престонице, града Софије. На Црвеном тргу су се, током концерта, могле чути како духовне песме, тако и популарне дечје нумере, али и музика из филмова. Међу извођачима су били и хор Руске гарде, хор Сретенског манастира, хор фолклорног ансамбла „Пјатницки“ и бројни солисти.
Организатори овог концерта су Руска православна црква, уз Министарство културе Руске Федерације, Градску владу Москве и државну установу „Росконцерт“. По свом садржају Дан словенске писмености и културе је једини државно-црквени празник у Русији у чијем припремању и празновању учествују државне и друштвене организације, заједно са Руском православном црквом.
Током данашњег празника се у Успенском храму у Кремљу, али и у свим храмовима широм Русије одржавају литургије, организују изложбе и концерти, као и научнопрактичне конференције. Традиционално се, на данашњи дан одржава међународна научна конференција „Словенски свет: сличности и разлике“.
Прaзник је посвећен браћи мисионарима, Византинцима Ћирилу и Методију, који су створили глагољицу — прву словенску азбуку, из које се касније родила ћирилица — писмо многих словенских народа. Наслеђе Ћирила и Методија оставило је велики утицај на културу словенских народа и држава: најпре Русије, Бугарске, Македоније, Белорусије, Украјине и Србије, али и Чешке, Словачке и Хрватске.
У Русији се одавно празнује Дан сећања на браћу просветитеље Ћирила и Методија, најпре у оквирима цркве. Постојао је период, када због одређених политичких околности, овај дан није обележаван, али се током 19. века традиција обновила.
Званично је на државном нивоу Дан словенске писмености и културе био први пут свечано обележен 1863. године, у част хиљадугодишњице прве словенске азбуке, коју су створили свеци Ћирило и Методије. Исте године је био донет и указ којим се овај дан проглашава за празник.
Током периода совјетске власти, празник је био скрајнут. Тек је 1986. године, и то на далеком северу, у граду Мурманск био обележен као Празник писмености. Наредне године је био слављен у граду Вологда, а 1988. године у Великом Новгороду. Интересантно је да су Кијев 1989. и Минск 1990. били градови домаћини празника Дана писмености.
Све до 2009. године различити руски градови су били домаћини празничних свечаности овог важног дана за словенску писменост и науку. У Саратову, у марту 2009. године било је одлучено да Москва буде главни домаћин вишедневних празника посвећених писмености и култури.
