Приштина поново уцењује! Само два дана пошто је Хашим Тачи најавио наставак дијалога са Београдом у Бриселу, шеф приштинског преговарачког тима Авни Арифи изјавио је да се даљим разговором о Заједници српских општина — губи време.
Бивша шефица преговарачког тима Приштине Едита Тахири отишла је и корак даље, истичући да је ЗСО „опасна за Косово“.
Ако је за Приштину ЗСО губљење времена, о чему ће онда Србија да разговара у Бриселу? Губи ли све, заиста, смисао?
Александар Стојановић, политиколог са Косова, подсећа за Спутњик да Албанци ни пре потписивања Бриселског споразума 2013. нису били вољни за овај договор, али да их је међународна заједница натерала на то.
„Бриселки споразум и ЗСО имали су за циљ да уједине Србе на Косову и да им омогуће институционално функционисање. Приштина то не жели и сада покушавају оваквим опструкцијама да натерају Београд да први каже — ’одустајемо‘! Више пута сам поновио да Београд не треба да срља, нити да жури, али и да не одустаје од преговора, јер би то онда Приштини дало алиби за потпуни прекид разговора. Ствари се морају решавати тачку по тачку и ако је српска страна већ све испунила из овог споразума, треба видети да ли и Приштина има намеру да оствари преузето, па онда доносити одлуке и видети куда даље. Дакле, да се тежиште пребаци на Приштину“, наводи наш саговорник.
Он објашњава да тај страх који постоји код Приштине, није ништа друго него страх од организоване заједнице Срба на Косову, као што је то предвиђено Бриселским споразумом. То проистиче из чињенице да би Срби преко ЗСО били повезани, како на међународним плану, тако и са Београдом, иако за то нема разлога, јер и на самом Косову постоје Асоцијације општина, али и у европским државама.
Стојановић сматра да је веома могуће да се на Косову одрже превремени парламентарни избори о којима се спекулише, и то баш у време кад истиче рок за формирање ЗСО који је дала међународна заједница (август-септембар ове године).
„То би Албанцима дало ’легитимитет‘ да одложе обавезу — опет. С друге стране, Срби који су већ почели да раде на ЗСО, не би могли ништа да ураде, бар не без сагласности међународне заједнице. Била је идеја да процеси око формирања ЗСО теку паралелно са српске и албанске стране и да иду ка заједничком циљу. Од тога је, очигледно, Приштина одустала“, наводи он.
Коментаришући натписе у косовским медијима, да би Срби могли да добију ЗСО, али да Приштини препусте Трепчу и Газиводе, по његовим речима је мешање баба и жаба.
„У српско-албанским односима постоје разне теме и свака од њих има своје посебно место и оквир. Имовинска права су посебна категорија, а ако говоримо о енергетици и о нечему у шта је Србија годинама улагала, то је потуно друга форма. Таква врста компензације је апсолутно бесмислена и не постоји утемељење за тако нешто, јер је немогуће мењати или поредити ове две ствари. Овде се ради о стварању институцијалног оквира (ЗСО) за нормално функционисање друштва. Односно, да се она етничка група која је више угрожена, у овом случају Срби, институцијално организују и добију механизме децентрализације и средства да могу нормално да развијају живот и опстану на овим просторима“, објашњава Стојановић.
Уколико би се на Космету одржали нови ванредни избори, оцена је да садашња гарнитура никако не би била у власти, већ да би главну реч преузело „Самоопредељење“. То би аутоматски значило и да би се отворила могућност да се Бриселски споразум који је потписао Хашим Тачи — поништи.
