После разговора са високим представницима „Гаспрома“, који је стратешки партнер Србије, као и „Гаспром експорта“ и других ћерки-фирми руске гасне компаније, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је за Спутњик изјавио да врло брзо, већ у јуну очекује помаке када су у питању теме о којимa је разговарано у Санкт Петербургу.
„Оно што је најважније јесте да смо разматрали финализацију одлуке о проширењу складишта гаса Банатски Двор на не мање од 750 милиона метара кубних, а вероватно до једне милијарде. То је и у комерцијалном и у стратешком, односно у смислу безбедности снабдевања Републике Србије гасом, један од примерних циљева ’Србијагаса‘“, изјавио је директор те компаније.
Капацитет Банатског Двора сада је 450 милиона кубних метара гаса и Меморандум о разумевању о проширењу тог подземног складишта гаса између „Србијагаса“ и „Гаспрома“ је потписан управо током одржавања прошлогодишњег економског форума у Санкт Петербургу. Сада је, како је рекао Бајатовић, размотрена финализација те одлуке.
Поред тога, са саговорницима из „Гаспрома“ било је речи и о проширењу транспортних капацитета Србије из правца јужног гасног коридора.
Бајатовић је напоменуо да је спроведени тест са необавезујућим закупима капацитета показао да би Србија морала значајно да прошири своје транспортне капацитете из правца Бугарске. Реч је о јужном коридору који би преко Србије и Мађарске гас водио до Баумгардена, вероватно наслоњен, пре свега, на „Турски ток“, али евентуално и на друге правце, рекао је он, указујући на гас из Азербејџана.
Без обзира на то ли би то био гасовод ТАП или ТАНАП, како би и са којим количинама гаса могло да се располаже из тог правца, то је нама корисно, нарочито због могућег прекида испорука гаса из правца Украјине, истакао је саговорник Спутњика.
Бајатовић је додао да су партнере из „Гаспрома“ информисали о интерконекцији са Бугарском, јер је то такође један од примарних циљева Владе Србије.
„Разговарали смо и о потенцијалном наставку испорука гаса као сировине за наш петрохемијски комплекс, јер нам то помаже да та предузећа, ’Петрохемију‘, МСК, ипак одржимо у животу, као и ’Азотару‘, која није баш у најбољем стању и видећемо каква је њена перспектива“, рекао је шеф „Србијагаса“.
Бајатовић је указао и на разговоре са представницима руских финансијских институција, пре свега са руководством „Збербанке“, ВТБ-а, „Гаспром банке“. Како је прецизирао, било је речи о финансијским дериватима које бисмо могли да користимо приликом финансирања енергетских пројеката у Србији.
„Све су то били добри и конкретни састанци на врло високом нивоу о којима ћемо информисати надлежне у Србији и очекујемо да ћемо врло брзо, већ у јуну имати неке помаке на ове теме“, рекао је Бајатовић за Спутњик.
Јуче отворен 22. Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који је окупио више од 15 хиљада учесника и гостију из више од 100 земаља света, међу којима је и Србија. Форум траје до 26. маја.
