Саветник руског председника и заменик председавајућег организационог Одбора форума Антон Кобјаков је истакао да то нису коначни резултати и да се то само тиче отворених споразума, који не спадају у домен „пословне тајне“.
На Петербуршком форуму је учествовало више од 17 хиљада људи из 143 земље света, укључујући и Србију и Републику Српску.
Упркос санкцијама и тензијама између Москве и Вашингтона, најбројнија делегација је била из САД, а затим из Јапана и Француске.
Корјабков је навео да је амерички Стејт департмент пре две године позвао америчке бизнисмене да не учествују на Петербуршком економском форуму, а да им је ове године амбасадор САД у Русији препоручио да се прикључе форуму, што је дало резултате — америчка делегација је бројала више од 550 људи.
Односи између Русије и Запада преживљавају најгори период од окончања Хладног рата, али то није спречило западне предузетнике да дођу у Санкт Петербург, где су изразили наду у даљу сарадњу са Русијом.
Главна тема овогодишњег форума била је „Изградња економије поверења“, а пословни свет и економска елита су позвали земље да појачају узајамно поверење, уклоне препреке у трговинској размени и побољшају билатералну и мултилатералну сарадњу у циљу подстицања глобалног раста.
Централни догађај форума било је пленарно заседање, на коме су учествовали руски председник Владимир Путин, француски председник Емануел Макрон и јапански премијер Шинзо Абе.
Путин је задовољан организацијом Петербуршког форума, а његов портпарол Дмитриј Песков је открио да „преседник уопште није спавао“ током одржавања конференције, с обзиром да је, осим свог излагања, у Петербургу имао и низ састанака на највишем нивоу.
Путин је и апсолутни лидер по броју помињања на друштвеним мрежама, током три дана форума. Његово име је споменуто чак 14.847 пута. На другом месту је Макрон са 8.595, а на трећем индијски мистик Џаги Васудев — 3.735.
Укупно на друштвеним мрежама забележено је више од 84 хиљаде саопштења посвећених Петербуршком економског форуму. То је 104 одсто више него прошле године.
