Србија више од 80 процената сирове нафте и деривата нафте директно увози и самим тим утицај глобалног тржишта на домаћу економију је неминован. Гост емисије „Енергија Спутњика“, Јелице Путниковић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да је цена од 80 долара за барел нафте граница око које ће цена осциловати горе-доле у дужем временском периоду.
Разлог за тренутни скок цене нафте је, према речима нашег госта, то што државе повећавају своје залихе ишчекујући евентуални недостатак нафте због престанка испорука из Ирана, па је створена тензија на тржишту. Роман Тачук из Инвестиционе куће „Апари“ за Спутњик објашњава какве кораке ће чланице ОПЕК-а, а са њима и Русија, предузимати, да би цена нафте била под контролом.
„ОПЕК се залаже за равнотежу на тржишту нафте као и за стабилну цену црног злата. Мислим да драстично поскупљење нафте чак и забрињава ову организацију.У последње време није било изјава званичника ОПЕК-а поводом ситуације на тржишту нафте, али не искључујем да ће ова организација у догледној будућности покренути питање преиспитивања нафтних квота. Верујем да би ОПЕК могао да повећа квоте за одређене земље, јер је на тржишту забележена неравнотежа, пре свега због растуће потражње од стране Кине. Светском тржишту су потребне додатне количине нафте и ОПЕК би могао да их обезбеди, али ово организација ће бити веома опрезна у доношењу таквих одлука“, предвиђа Тачук.
Мићовић претпоставља да ће чланице ОПЕК-а и земље које су се придружиле контроли производње нафте подизати своју продукцију како би задовољиле потражњу.
„Састанак чланица ОПЕК-а је заказан за јун. Ефекти контроле производње су били видљиви и цена нафте је била контролисана све до ових геополитичких тензија. Никоме не одговарају нагле промене цена и мислим да ће због тога ОПЕК врло опрезно повећавати производњу, да надокнади део који недостаје. На тај исти део који ће недостајати на тржишту, рачунају и амерички произвођачи нафте из шкриљаца, јер ова цена од 80 долара по барелу и њима одговара. Ово ће и то бити ново одмеравање снага конвенционалних извора и комерцијалних извора и алтернативних извора, односно нових технологија“, напомиње наш саговорник.
Образлажући утицај политичких фактора као разлог за одсуство економске логике у одређивању цене, Мићовић наводи да је прогноза почетком године била да ће цена нафте бити око 57 до 60 долара. Качук сматра да велики играчи нису спремни да инвестирају у нова истраживања и експлоатацију и да је за тако нешто неопходно да цена нафте дугорочно буде на нивоу од 70 до 80 долара. Он наглашава да је тренутна цена малим играчима на америчком тржишту нафте из шкриљаца довољна за нове инвестиције и развој својих пројеката.
Са тезом Качука се сложио Мићовић уз напомену да цене изнад 70-80 долара уводе на тржиште нове играче, скупље технологије и само то повећање понуде опет обара цену. Оба наша саговорника су се сложила да долар није лако елиминисати са тржишта нафте, иако ће трговина у некој од националних валута, евру или у јуану, бити све заступљенија. На тај начин ће Европа да се брани од покушаја Америке да уведе санкције купцима иранске нафте.
„Мислим да ће удео евра и других валута на нашем тржишту бити све већи и већи, али то и даље остаје само мали део тог тржишта. Сви су навикли на долар. Процес преласка на друге валуте приликом плаћања нафте биће веома спор, па ће долар сачувати статус средства плаћања број један на овом тржишту“, каже Ткачук.
Мићовић сматра да ће Кина избегавати плаћање у доларима докле год може да задовољи своје потребе куповином од Ирана и земаља где има могућност постављања договора.
Цена сирове нафте утиче и на гасни сектор, али уз одложени ефекат. Наш руски саговорник каже да гас поскупљује за пола године, након поскупљења црног злата и да ће се то сигурно одразити и на нове гасне споразуме, али тек крајем 2018. године. Мићовић додаје да треба пратити шта се дешавало претходних шест месеци, па ћемо знати шта ће бити, рецимо наредне зиме. Он подсећа да је у току антимонополски спор на нивоу Европске уније, где „Гаспром“ и Брисел треба да успоставе компромис око начина обрачуна цене.
Мићовић тврди да нико не може прецизно да процени да ли ће до поскупљења горива на пумпама доћи, али да можемо краткорочно да кажемо до већих осцилација сад неће бити. Лицитирање о новој цени горива на бензинским станицама у Србији приликом сваке промене цене нафте је назвао шпекулацијама и паушалним прогнозама.
