„С дњом рожденија! Ура, ура, ура!“, пролама се улицама северне престонице Русије.
На улице су изашли и стари и млади. Реке људи преплавиле су све улице и тргове у центру Петербурга. Могу се чути сви светски језици: енглески, немачки, француски, кинески, па и српски. Слави се на несвакидашњи начин: улицама шетају слонови, мажореткиње, циркузанти, гимнастичарке, коњаници…
Четири индијска слона — Лакшми, Тич, Индра и Бејби — главне су звезде карневала.
У празничном шоу програму учествују и бројни музички оркестри, који су стигли из 40 региона Русије и иностранства.
Невероватна енергија струји градом, а атмосфера је узаврела. Сви су опуштени, расположени и насмејани. Проносе се балони и заставе. Град је свечано окићен — заставама Русије, заставицама са грбом града и симболима предстојећег Мундијала.
Одржава се и Фестивал националности. Њега називају догађајем који помаже јачање међунационалних веза и показује да је Петербург отворен за све националности и културе.
Власти северне престонице се залажу за здрав начин живота, па су и ове године организовале велику параду бициклиста, која обједињује све грађане, градске функционере и раднике, учитеље и ђаке. Они треба да прођу трасом дугом 16 километара.
Ипак — симболично — Петропавловска тврђава је ове године главно место празновања. Ту се одржавају концерти и позоришне представе. Костимирани глумци представљају 315-годишњу историју Санкт Петербурга: од почетка изградње града, кроз велике и трагичне епохе, до данашњих дана.
По традицији, Дан града је почео полагањем цвећа на Споменик Петру Првом на Сенатском тргу и испаљивањем почасних плутона са Царевог бастиона — Петропавловске тврђаве на Зечјем острву, места где је положен темељ овом граду и где су сахрањени сви руски цареви од Петра Првог до последњег руског цара Николаја Другог, осим Петра Другог и Ивана Шестог.
Прославе поводом јубилеја су почеле још пре недељу дана, али су главне свечаности остављене за овај викенд, када се у свим деловима града одржавају бројне манифестације: концерти, балови, изложбе, тематске вечери и позоришне представе, парадe…
Прави спектакл је светлосно-музички шоу на Неви „Певајући мостови“ и празнични ватромет, најављен за вечерас, сат пре поноћи.
У ноћи између суботе и недеље, петербуршки Дворски мост се уз звуке симфонијског оркестра, који је изводио дела петербуршких и лењинградских композитора, подигао, а испод њега је прошао ходач по жици Расул Абакаров, представник рода чувених дагестанских ходача по жици.
Шоу је пратило више десетина хиљада људи.
Исте вечери је на сцени испред Ермитажа, на концерту класичне музике, бразилски фудбалер Жилберт Силва открио легендарни ФИФА трофеј Светског првенства, које ће се овог лета одржати у Русији, а Петербург ће бити један од 11 градова домаћина шампионата.
Главним петербуршким улицама прошла је у суботу и парада мотоциклиста и ретро возила.
Било је необично видети раритетне аутобусе, тролејбусе, камионе и аутомобиле како у колони иду поред нових и луксузних лимузина.
Колону тролејбуса предводио је легендарни музејски примерак ЈТБ-1, једини очувани тролејбус тог типа у свету. То је први тролејбус који је почео да превози грађане у Лењинграду, 21. октобра 1936. године.
У паради је учествовало више од 230 олдтајмера, који су касније изложени на једном градском тргу.
Петербуржани су поносни на свој град и своју земљу и користе сваку прилику да позову навијаче и туристе да их посете током Светског првенства у фудбалу и доживе чувене петербуршке беле ноћ, упознају се са лепотама града, богатом културом и историјом.
Најевропскији, а многи би рекли и најлепши руски град, угњежден на обала Балтичког мора, многи путописци назвали су „северном Венецијом“. Пресеца га 66 канала и стотине мостова, који се ноћу подижу, а пред зору поново спајају.
Током векова овај град је у себи акумулирао сву раскош велике царске Русије, те је постао седиште руске културе и науке.
Град је девет година након оснивања постао престоница Русије и тај статус је изгубио тек након 1918. У својој историји трипут је мењао име — називали су га Санкт Петербург, Петроград и Лењинград, а историјско име му је враћено 1991. године.
Са више од пет милиона становника Санкт Петербург је други по величини град у Русији и четврти у Европи, а хармонијом своје архитектуре плени и привлачи милионе туриста из свих крајева света.
