Председник Русије Владимир Путин изјавио је приликом последњег сусрета са премијером Јапана Шинзом Абеом да је важно да решење спора двеју земаља око четири курилска острва буде у складу са руским и јапанским стратешким интересима.
Абе је са своје стране истакао жељу да мировни споразум Русије и Јапана о Јужним курилским острвима буде закључен у овој генерацији.
Подсећања ради, територијални спор око Курилских острва и даље остаје камен спотицања у руско-јапанским односима, а решења нема више од седам деценија. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године, а Токио је враћање ових острва поставио као услов за закључивање мировног споразума с Русијом.
Став Москве заснива се на томе да су јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да је руски суверенитет над њима, с одговарајућим међународно-правним утемељењем, неупитан.
Према речима Драгана Миленковића, стручњака за Јапан и дугогодишњег дописника Танјуга из те земље, да би се разумела актуелна ситуација са Курилским острвима, треба се подсетити дешавања из вишедеценијске прошлости.
Како су Руси освојили Куриле
Ми у Европи, каже саговорник Спутњика, често заборављамо колико су за општу светску равнотежу били важни Далеки исток и односи некада царске Русије, а касније Совјетског Савеза са њиховим суседима у Азији. Увек је ту, напомиње Миленковић, постојао један тег који нисмо примећивали, а био је веома важан.
„Када је почео Други светски рат, Совјетски Савез је губио битку све док није добио сигнал да Јапан неће напасти Совјетски Савез са азијске стране. Тада је могао да покрене све своје снаге са Далеког истока и да сломи Немце, прво код Стаљинграда, а касније и на другим бојиштима. Дакле, да није било дојаве Рихарда Зоргеа и његове групе из Токија да ће Јапан напасти Перл Харбур, а не Совјетски Савез, не би се решио Други светски рат. Такође, након тога, за време трајања рата, Јапан је имао комуникацију преко Москве са западним савезницима. То је врло необична чињеница, али све време је Москва била тај канал преко кога је Јапан, иако је ратовао са Западом, све време са њим комуницирао. Када је тај канал комуникације прекинут, Јапан је изгубио рат“, објашњава Миленковић.
Како каже, тада су споразуми пропали, а Совјетски Савез је ушао у рат против Јапана. Прво је заузео Манџурију, затим све делове Кине у којима су били Јапанци, а коначно и такозвана Курилска острва, она која Јапанци сматрају својим северним територијама.
„Треба подсетити да САД нису добиле Други светски рат, па чак ни њихове атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки, већ улазак Совјетског Савеза у рат против Јапана. Тада су Јапанци схватили да немају шансе да се боре на две стране. Наиме, деветог августа 1945. године у Токију је заседао Царски савет, на ком они нису разговарали о бомби која је бачена Нагасаки тог јутра, већ о томе да не могу и против Совјетског Савеза“, напомиње Миленковић.
Стратешки важна тачка
Наш саговорник напомиње да су након Другог светског рата Руси освојене територије вратили НР Кини, а задржали су само Курилска острва, стратешки веома важну тачку на Далеком истоку.
„Совјетски Савез, односно данашња Русија, има своје поморске снаге у луци Владивосток. Када дође зима и када се замрзну околна мора, једини пролаз на Пацифик је поред Курилских острва. Како су Сједињене Америчке Државе практично окупирале Јапан 1945. године, Руси су заузели Курилска острва како би све време имали свој канал за излазак на Пацифик и како би могли да контролишу ситуацију са своје стране. Ја ту ситуацију пратим већ 40 година, откако сам постао спољнополитички новинар у Танјугу, и када год би ме питали када ће Руси да предају Курилска острва Јапану, одговорио бих — онда када се разреши ситуација на целом Далеком истоку“, каже Миленковић.
Он појашњава да су америчке снаге веома дуго биле на Филипинима, али су одатле морале да се склоне. Сада су, каже, Американци са војним контингентима присутни у Јужној Кореји и Јапану.
„Докле год Американци буду држали те велике снаге у Јужној Кореји и Јапану, и док не почне да се решава корејски проблем, Руси им неће дати Курилска острва. Сада, међутим, делује да се тај тренутак приближио. Наиме, чим је почело то мало одмрзавање односа, прво између Северне и Јужне Кореје, па онда и Сједињених Америчких Држава и Пјонгјанга, дошао је тренутак да Руси и Јапанци могу да разговарају о Курилским острвима“, оцењује искусни новинар.
Према његовим речима, Курилска острва Јапану никада нису била значајна због броја становника, већ као стратешка тачка.
„Јапанци и Руси управо због ових острва нису потписали мировни споразум од краја Другог светског рата. То су, чини ми се, једине две државе које се после рата нису помириле, иако су суседи. Сада је изгледа дошло време да се то реши, а треба подсетити да су Абе и Путин већ пре годину дана разговарали о почетку неких економских пројеката где би Јапанци технолошки ушли на та острва, почели да праве неке инфраструктурне пројекте, те да тако крене одмрзавање односа. Ево, сада је то опет била тема разговора, што је, надајмо се, добар знак, јер када се Руси и Јапанци помире то ће значити Американци морају да се повуку са Далеког истока или да ће тамо изгубити значај“, указује Миленковић.
Зашто Јапанци не пристају на поделу?
Совјетски лидер Никита Хрушчов својевремено је покушао да нађе решење, а заједничка декларација из 1956. предвиђала је да СССР задржи два острва, а да преостала два, Шикотан и Хабомаи, преда Јапану, после закључења мировног уговора. Токио је касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да му се врате сва четири острва по документу о трговини и границама из 1855.
На питање да ли би у процесу решавања „курилског питања“ у обзир могла поново да дође ова опција, Миленковић каже да су Руси тада нудили оно што је за њих било могуће.
„Руси су им нудили два јако мала острва, као неки симболички гест помирљивости, али никако не би дали она друга два која у ствари држе тај стратешки пролаз за руске бродове у Пацифик. Можда може да дође до неког споразума, али мислим да то неће никада бити коначни споразум, докле год Американци држе огроман број војника у Јужној Кореји и Јапану. Наиме, биће јако тешко изместити америчке снаге у довољној мери да Руси могу мирно да спавају, па се решење свакако не може наћи преко ноћи“, закључује Миленковић за Спутњик.
Иначе, Курилска острва простиру се дужином од 1.300 километара од руског полуострва Камчатке на северу и великог јапанског острва Хокаидо на југу и раздвајају Охотско море од северозападног Пацифика. Крај је јако богат рибом, а Курили имају све потенцијале за развој индустрије, риболова и туризма, док на острвима живи око 19.000 становника.
