Лист наводи да се на таласу ширења национализма широм Европе и руске кампање саботирања влада, које су у пријатељским односима са Западом, у Босни и Херцеговини узбуркавају етничке страсти.
У срцу превирања, сматра „Вашингтон пост“, јесте председник Републике Српске, мањег ентитета у БиХ, Милорад Додик, који жели да се отцепи од Босне и да се можда придружи Србији.
Додик, додаје се, подржава и Хрвате, такође конститутивни народ у БиХ, који жели свој ентитет, али чему се жестоко противи Изетбеговић, који је поручио да се то не може догодити без рата.
„Вашингтон пост“ за Додика каже да пркоси централној влади и да је близак руском председником Владимиру Путину, који жели да, како се наводи, искористи проблеме Срба у региону.
„Засад је Додик одложио референдум о независности РС. Али и након што га је Врховни суд БиХ забранио, он је одржао пробни референдум о обележавању 9. јануара као државног празника када је 1992. године Радован Караџић прогласио независну државу босанских Срба, која је довела до рата. Након што је Додик оспорио одлуку суда, САД су изрекле санкције против њега. Али то га није зауставило“, пише „Вашингтон пост“.
Додик, пише лист, често путује у Москву, а руски емигранти посећују Бањалуку.
„Пост“ тврди да Русија жели да Срби блокирају БиХ ка чланству у НАТО.
Поред тога, наводи се, Кремљ је открио да растуће занемаривање Запада то крхко подручје чини плодним за своју противзападну стратегију.
Указује се и на раст интересовања Турске за Босну, те додаје да је пре неколико дана турски председник Реџеп Тајип Ердоган одржао масовни скуп у Сарајеву.
Предизборном кампањом на митингу за турску дијаспору, Ердоган је искористио прилику да у Сарајеву „подстакне секташко расположење“, пише „Вашингтон пост“.
„Гомила је узвикивала ’Алаху ахбар‘ и ’Султан Ердоган‘, када је турски председник дошао са Изетбеговићем, чија странка Странка демократске акције (СДА) развија везе са Ердогановом Партијом правде и развоја.“
Наводи се и да се у БиХ у октобру одржавају избори на свим нивоима, те да ће се Додик кандидовати за столицу у трочланом председништву, како би пратио „пут ка независности“ Републике Српске, због чега су Бошњаци, додаје се, забринути јер сматрају да то води државу у рату.
„Да би спречили нову несрећу у разбијеном делу света, где је почео Први светски рат, Европска унија, НАТО и Сједињене Државе требало би без одлагања да повећају дипломатско ангажовање, како би ојачали своје присуству у БиХ.“
Требало би, сматра „Вашингтон пост“, са искусним преговарачима да оживе Канцеларију високог представника, чији је посао надгледање имплементације Дејтонског споразума.
„Босни треба хитно посветити пажњу, јер у супротном, време од потписивања Дејтонског споразума биће само период одмора од балканских ратова“, закључује амерички дневник.
Танјуг
