Након што је грчки шеф дипломатије Никос Коцијас објавио да су се он и његов македонски колега Никола Димитров сагласили око имена бивше југословенске републике, а да је коначан договор сада у рукама премијера двеју земаља, Грци су најавили велике протесте.
Наиме, у неколико грчких градова 6. јуна биће организоване масовне демонстрације у знак противљења новом имену бивше југословенске републике у којем би био садржан назив „Македонија“. Протесте ће подржати Покрет за очување северне грчке покрајине Македоније.
На питање може ли грчки народ да сруши сваки договор двеју земаља, Александар Гајић са Института за европске студије за Спутњик каже да за тако нешто постоје врло мале шансе.
„Протести ће сигурно бити масовни, али мислим да не могу да утичу на то да грчка влада промени став. За тако нешто било би потребно да дође до дубоке политичке унутарвладајуће коалиције Сиризе. Треба имати на уму да је Сириза од доласка на власт изневерила сва своја предизборна обећања, од економије, преко политичких односа са ЕУ, до низа закона које су донели, а који се косе са уверењима како народа, тако и грчке православне цркве. Дакле, они се ни до сада нису обазирали на јавно мњење и протесте који су се тим поводима дешавали, па не очекујем да ће сада бити другачије“, оцењује Гајић.
Он мисли да ће грчке власти покушати мимо народа да прогурају решење за које се одлуче, упркос томе што ће можда наићи на много већи и радикалнији отпор грађана.
„У Грчкој се могу очекивати озбиљни политички протести, али мислим да влада, што због свог капитуланства, што због зависности од западних сила и страха да опет не покваре споразум, овог пута неће смети да устукне“, уверен је Гајић.
Како каже, грчка опозиција нема капацитета да проузрокује неку политичку кризу и спречи договор Атине и Скопља, који не би био у складу са жељом грчком народа.
Међутим, додаје саговорник Спутњика, иако се прича о томе да је начелни договор постигнут, још није познато шта он заиста садржи и које је то ново име које су договорили шефови дипломатија двеју земаља.
„Након што је Зоран Заев формирао владу у Скопљу, било је очекивано постизање споразума са грчком страном, с обзиром на то да су уложени велики напори од стране западних структура да они нађу заједнички језик и да се дође до неког прихватљивог назива за бившу југословенску републику. Вероватно ће се наћи такво решење које ће у свом називу избегавати експлицитни назив ’Македонија‘ или ће се користити придев ’македонски‘, како се грчко јавно мњење не би иритирало, а протести донекле пацификовали“, очекује Александар Гајић.