00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Документ о Србима и Албанцима који је више од 100 година чекао на објављивање

CC0 / Gjeke Gjonaj / wikipedia / Учесници Призренске лиге
Учесници Призренске лиге - Sputnik Србија
Пратите нас
Иван Јастребов, руски конзул на Косову и Метохији у 19. веку, био је велики заштитник српског народа. Из његовог дела „Стара Србија и Албанија“, које је на српском језику објављено први пут, може се много научити. Од његовог времена на КиМ се ништа није променило — насиље је само попримило други облик.

За Ивана Степановича Јастребова, руског дипломату и конзула у Призрену, Скадру, Јањини и Солуну, шира српска публика први пут је чула захваљујући роману „Руски конзул“ Вука Драшковића из 1988. године. Тако се тај човек, који није био само дипломата, већ и историчар, етнолог и археолог у свест српског народа увукао најпре као митска фигура, књижевни лик.

CC0 / Јавно власништво / Иван Јастребов
Иван Јастребов - Sputnik Србија
Иван Јастребов

Тада је била исправљена једна од неправди нанета том великом заштитнику српског народа на Косову и Метохији. Сада „Службени гласник“, објављивањем Јастребовљевог дела „Стара Србија и Албанија“, исправља још једну неправду.

„Стара Србија и Албанија“ први пут се појављују пред српском публиком у интегралном издању. Да своје дело објави за живота, Јастребова је спречила изненадна смрт 1894. године, по свему судећи насилна, у Солуну, последњем месту у којем је службовао.

„Аутор на простор који дефинише као Стару Србију не гледа као простор који директно припада хришћанима и Србима, него као простор националне и верске комплексности, једног врло необичног међуживота, из којег вероватно полазе све добре и лоше стране једне такве егзистенције. Ова књига је можда једна заборављена перспектива о томе шта живот у некаквој својој пуноћи постојања на једном простору заиста јесте“, каже Петар Арбутина, директор издавачког сектора „Службеног гласника“.

Драшковић: 9. март је и дан трагике јер се такорећи ништа од тих идеала и снова није остварило - Sputnik Србија
Драшковић од Руског конзула до Жена у црном

У савременом контексту дело Ивана Јастребова, каже историчар Дарко Гавриловић, чита се као дуго путовање по српској историји које је приредио један Рус, желећи да упозна не само српску, већ и светску јавност са местима, пределима и земљама у којима су некада живели Срби, а којих је тамо, у његово време, у другој половини 19. века, било све мање.

„Када је Јастребов писао о Србима, често је правио паралеле и параболе на оно што је виђао у својој Русији. Будући да је поникао из свештеничке породице и био одлично школован, успео је да, на више него пластичан начин, путујући по старим српским крајевима, а то се пре свега односи на потез од Косова до Охрида и од Охрида до Скадра, заокружи један простор на којем су живели Срби и у исто време опише тај простор са којег они у великом броју одлазе“, каже Гавриловић.

Према речима уредника издања Бориса Челиковића, Јастребовљево дело актуелно је и данас, иако је писано пре скоро 130 година, зато што је руски конзул довољно добро спознао све етничке актере простора о којем пише.

„Од Јастребова се може научити пуно, јер је био интердисциплинарног образовања. Он је био у стању да се издигне изнад тог простора. Нема он нека предубеђења, ни национална, ни верска. Говори позитивно и негативно о свим народима. Али сагледава их такве какви јесу“, каже Челиковић.

Амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић добитник је главне награда Међународног словенског књижевног форума Златни витез за ову годину у Мосвки. - Sputnik Србија
Амбасадору Србије уручена награда „Златни витез“ (видео)

Ипак, иако се у књизи критички односио према свим народима који су живели на простору Старе Србије, дипломата Јастребов није се либио да штити српски народ од турског и албанског насиља, а ако је било потребно и лично је узимао оружје у руке.

Лично је спречио турске власти за затворе Призренску богословију, чије је оснивање помогао, а не тако ретко штитио је српске девојке од турских и албанских отмица. Јастребов је, тако, био сведок свих насиља над Србима, поготову у Призрену, где се најдуже задржао на служби.

Од времена Ивана Јастребова на Косову и Метохији ништа се није променило. На том простору правила се изгледа не мењају и као што је Јастребов морао да се креће са наоружаном пратњом, тако је и данас ситуација слична, закључује Челиковић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала