У документу Министарства одбране Пољске прецизира се да ће та земља платити изградњу целокупне инфраструктуре за размештање оклопне бригаде америчке војске — свих неопходних складишта, касарни, али и официрских станова. Иако можда та бригада делује као симболична подршка Пољској, не треба занемаривати њен потенцијал, будући да се таква бригада обично састоји од 87 тенкова „абрамс“, 144 оклопних возила „бредли“, уз које долазе и самоходне хаубице М109 и друга прилично озбиљна техника.
Стручњаци тврде да би такав расплет догађаја представљао директно кршење оснивачког акта Русије и НАТО-а из 1997. године, којим се Алијанса обавезала да неће размештати војску и тактичко нуклеарно оружје на територији нових чланица. Поред тога, стручњаци тврде и да Пољска, користећи структуру НАТО-а, настоји да постане мање зависна од Брисела, односно Берлина, као и да на тај начин покушава да реализује сопствене амбиције у Источној Европи. Штавише, стручњак из Центра за војно-политичку журналистику Борис Рожин мишљења је да Пољска већ дуже време представља својеврсног адвоката Украјине и игра улогу „предстраже“ НАТО-а према Русији.
Другим речима, оцењује он, Варшава има своје спољнополитичке амбиције, које самостално не може да реализује. Пољска је релативно слаба држава и зато стално предлаже да Америка пребаци што више своје војске на њену територију, како би могла да се супротстави Русији. То значи да Варшава покушава да се приближи америчкој мејнстрим политици. Исто раде и балтичке државе. Практично, ни једни ни други то не крију.
Било да је реч о случајности или не недавно је и амерички лист „Нешенел интерест“ објавио чланак у којем објашњава шта представља највећи кошмар за НАТО — реч је о, како је аутор текста оценио, до зуба наоружаном Калињинграду, а пре свега о ракетном комплексу „Искандер М“.
Међутим, не треба заборавити да је количина руске војске, укључујући и војну технику, након распада Совјетског савеза у Калињинграду значајно смањена — расформирана је 11. Гарда која је бројала преко 90.000 војника, тако да је однос снага када се упореде руска војска и снаге НАТО-а које је окружују један на према 32. Из тога се може закључити, наводи Рожин, да САД на основу помоћи и донација желе заправо да отварају своје војне базе управо на територији Источне Европе.
Америчке базе тог типа већ постоје у Немачкој, примећује Рожин, и то у околини Штутгарта, које могу да обезбеде премештање контигента величине од 10.000 до 16.000 људи, укључујући стотине, односно, хиљаде јединица оклопне технике. Дакле, наводи, у Источној Европи ти планови још нису реализовани, то су још само предлози који су послати ресорним америчким структурама на разматрање како би евентуално били укључени у буџет Пентагона за следећу годину.
„То што се Американци и њихови савезници вечито позивају на системе ’Искандер’ у Калињинграду, то је више елемент застрашивања. Тим пре пошто је Русија у околини Калињинграда поставила тактичке ракете ’Искандер’ искључиво као одговор, као реакцију на то што је претходно Америка са својим савезницима прва разместила ракетне системе у Источној Европи“, наглашава он.
Другим речима, додаје Рожин, САД сада користе реакцију Русије као поновни разлог за додатно јачање свог присуства у балтичким државама и Пољској. У том смислу ће прошлогодишње војне вежбе Русије и Белорусије искористити као разлог за пребацивање још свог људства у овај регион.
Паралелно са овом најавом, стигла је и нова критика упућена Москви, и то од председника Анджеја Дуде лично, да Русија подрива елементе међународног права и представља главну претњу за НАТО. Те речи је Дуда изговорио управо на прошлој Парламентарној скупштини НАТО-а одржаној у Варшави. Константин Блохин, политиколог и стручњак за САД, сматра да је то доказ да се САД по ко зна који пут баве заоштравањем прилика у Источној Европи док се Пољска у тој причи нашла као предводница.
„То може заправо довести до компликовања ситуације која и овако подсећа на буре барута. Американци редовно генеришу неке аналитичке извештаје о томе да наводно може доћи до провокација између балтичких држава и Пољске, са једне стране, и Русије, са друге, односно они то представљају као да Русија наводно може спровести неке офанзивне мере. Али разумете о чему се овде заправо ради? Американци у Пољској сада постављају своју базу и највероватније ће тамо пребацити велику количину оружја и тенкова. То је играње са ватром и ударац не само на безбедност у региону, већ и на међународну безбедност. И све мирише на нови Хладни рат“, закључује.
Данас руске снаге у Калињинграду броје свега 10.500 војника, плус нешто више од 1.000 маринаца. Упркос томе, Пољска, баш као и друге Балтичке земље, настављају да подижу тензију упозоравајући на процес милитаризације Калињинграда, иако Русија, како додају аналитичари, искључиво настоји да на тај начин осигура одбрану своје најзападније регије.
Тим поводом огласио се и портпарол Кремља Дмитриј Песков који је рекао да је размештање америчке војне базе у Пољској суверено право Варшаве, али и упозорио да ће такав расплет догађаја свакако повући са собом адекватне контрамере Москве.
