Већ сам начин хапшења био је живописан, јер је Браудер твитовао са задњег седишта полицијских кола: „Ево ме у полицијским колима шпанске полиције, по руском налогу за хапшење. Неће да ми кажу у коју станицу ме возе. “
In the back of the Spanish police car going to the station on the Russian arrest warrant. They won’t tell me which station pic.twitter.com/Xwj27xC7Zd
— Bill Browder (@Billbrowder) 30. мај 2018.
Суд у Москви осудио је Вилијама Браудера на девет година робије у децембру 2017. године због пореске преваре. Он је у одвојеном случају осуђен за утају пореза и 2013. године.
Браудер, који је генерални директор компаније „Хермитиџ капитал“, зарадио је милијарде током хаотичне и разарајуће „шок терапије“ током ’90-их. Он се америчког држављанства одрекао 1998. како у тој земљи не би плаћао порезе и постао је држављанин Велике Британије. То што Велика Британија нема споразум о испоручивању с Русијом била је срећна околност за Браудера. Њему је руска виза поништена 2005. године и он се од тада није појављивао у земљи.
Компанија „Хермитиџ“ у више наврата је била мета пореских истрага. Када је адвокат „Хермитиџа“ Сергеј Магнитски пронађен мртав у својој ћелији у Москви 2009, Браудер је започео глобални поход како би се Русија демонизовала и приказала као убилачка диктатура.
То је довело до изгласавања Закона „Магнитског“, који је америчкој власти дао овлашћења да прави црне листе руских званичника за које се „претпоставља да су одговорни за смрт Магнитског“. Закон је 2016. године проширен на глобалном нивоу, па се црне листе праве за све руске званичнике због „корупције“ и „кршења људских права. Браудерова освета Русији понекад је подразумевала веома необичну тактику: Он је у априлу упозорио новоименованог холандског министра спољних послова Стефа Блока да је противљење Закону „Магнитског“ „став који уништава каријере“.
Као одговор Браудеру, руска амбасада у Канади је твитнула: „Осуђени криминалац, преварант и финансијски бандит управо је запретио новом холандском министру тако што га је подсетио на судбину Стефана Диона јер је био ’превише мек‘ према Русији. Запитајте се да ли је то страно мешање у унутрашња питања“.
