Први запис о ружичастом језеру на отоку Мидл у западној Аустралији потиче из 1802. године. Британски поморац и хидрограф Матју Флиндерс усидрио се код острва на путу за Сиднеј.
Током 19. века Мидл су настањивали ловци на туљане и китове, а почетком 20. века на делу језера направљена је солана, која је убрзо напуштена.
Ни данас није тачно познато чему језеро Хилиер дугује своју јединствену ружичасту боју. Група научника 1950. године истраживала је узроке боје језера, али узорци језерске воде нису садржали трагове алги, које иначе најчешће дају боју води.
Ипак, претпоставља се да је ружичаста боја језера, попут сличних феномена, резултат високе сланости и присутности алги које воле со.
За разлику од других ружичастих језера која мењају боју у складу с променама температуре, језеро Хилер је ружичасто током целе године, а вода остаје ружичаста чак и када се сипа у неку посуду.
Језеро је дугачко око 600 метара, окружено шумом еукалиптуса и чајевца, а од океана га дели уско подручје пешчаних дина.
Оно је и огромна туристичка атракција, а захваљујући високом нивоу соли, на њему би сигурно било занимљиво плутати. Ипак, будући да се острво користи само у истраживачке сврхе, купање није баш учестало.
Извор: Експрес
