„Дакле, Аркадиј Бапченко је жив. И то су заиста добре вести. Нарочито за његову жену и шесторо деце, који су такође заварани да је руски новинар брутално убијен у Кијеву у уторак увече“, пише Макдоналд.
Према његовим речима, ова мрачна епизода разобличава теоретичаре руске завере, који су предуго схватани озбиљно. Осим тога, с овим случајем је обичној публици на Западу коначно постало јасно колико је ужасан начин на који западни медији извештавају о дешавањима у Кијеву и Москви.
Према том виђењу, Русија само лаже, док њени противници говоре само истину. Кијевски „Лазар“ можда је нанео смртан ударац оваквом начину извештавања, пише Макдоналд.
„Е, па њима је сада размазано јаје преко лица. Јер, у западним медијима је владало слепо поверење у Кијев још откако је режим под подршком САД преузео власт 2014. године. И увек су се оштро супротстављали изјавама из Москве или било које друге државе која није у милости Вашингтона и Лондона“, пише Макдоналд.
Главни наратив Украјине током последњих неколико година био је да Москви не може да се верује, без обзира на то да ли је реч о ужасној трагедији лета МХ17, руској реинтеграцији Крима или наводном руском мешању у изборе у иностранству. Јер, невероватно је да је чак и украјински премијер Владимир Гројсман јавно оптужио Кремљ да је извршио атентат на Бапченка, називајући га „тоталитарном машином“. Украјински амбасадор у Аустрији инцидент је описао као „кукавичко“ убиство „Путиновог противника“.
Кијев је отишао тако далеко да је објавио фотографију „мртвог“ Бапченка како лежи у локви „крви“. Макдоналд пише да то није ни логично, јер је потенцијални атентатор могао да буде ухапшен на путу ка месту напада, а да се притом не лажира ничија смрт.
„Што се тиче самог Бапченка, његова улога у фарси је торпедовала новинарску етику. Јер, најважнији елемент ове игре је поверење, а он тешко да ће имати икакав кредибилитет после овога“, пише Макдоналд.
Само неколико сати након лажне вести о смрти новинара, јавили су се дежурни критичари Русије. Бивши лобиста Института „Легатум“ Антон Шеквоцов питао је западне званичнике да ли ће отпутовати на Светско првенство у фудбалу да „стегну крваву руку убице“.
Гари Каспаров је успут „поткачио“ и Емануела Макрона, наводећи да он с Путином води „уобичајени бизнис“.
Можда најгору реакцију имао је „стручњак за безбедност Русије“ Марк Галеоти са Слободне Европе, који је у „Москва тајмсу“ писао о „мрачној снази Русије“ и томе како је Кремљ „усвојио политику подршке слободним убиствима извршеним у његово име“.
„Ово су таблоидне глупости најнижег ранга“, пише Макдоналд.
Он указује и на дволичност западних медија, који нису извештавали о другим новинарима који су у Украјини малтретирани, тучени и убијани.
„Колико често, рецимо, можете да чујете о Павелу Шеремету, Олесу Бузини или Андреју Стењину?“, пита Макдоналд.
