Олигарх и политички активиста Џорџ Сорош изјавио је током обраћања на седници Савета Европе за међународне односе у Паризу да се свет приближава финансијској кризи огромних размера и да је све што је могло да пође наопако — пошло наопако, а да ће надаље бити само још горе.
„С једне стране, у глобализованом савременом свету велика финансијска криза је веома лоша вест за све, пошто тешко да неко може од тога да се изолује, али с друге стране, не можемо да не приметимо да, у случају Русије, конкретни интереси земље не само што се не поклапају с интересима америчког олигарха него су им често и дијаметрално супротни“, наводи Иван Данилов, аутор блога „Кримзон алтер“.
Сорош, иако није поклоник руске књижевности, постарао се током свог наступа да укаже на то ко је за све крив и да предложи свој рецепт за спас, наводи аутор.
Као кривца за све недаће и проблеме Сорош је означио Доналда Трампа лично, због чијих је дејстава урушен трансатлантски савез САД и Европске уније. Сорош се изразио прилично јасно: према његовом мишљењу, савез који је у великој мери одредио послератну судбину света већ је уништен.
„У последњих неколико седмица не само Европа него и читав свет били су шокирани дејствима председника САД Трампа“, истакао је Сорош.
Амерички председник је, како примећује Данилов, успео нешто што је изгледало немогуће.
„Донедавно је немогуће било претпоставити да неко може да убеди западну заједницу експерата да срж светског зла није у Русији и да у свету постоји макар један глобални проблем чији аутор није руски председник Владимир Путин“, наводи Данилов и оцењује да је Трамп „блиставо решио овај задатак и да се, судећи по ратничкој реторици, неће зауставити на постигнутом“.
Три главна проблема ЕУ по Сорошу
Џорџ Сорош је, такође, изјавио да је Европска унија у кризи која прети самом њеном постојању. „Када се каже да је Европа у смртној опасности, то више није стилска фигура. То је сурова реалност“, навео је Сорош.
Према речима америчког олигарха, Европска унија има три главна проблема: територијалну дезинтеграцију, погрешну економску политику и избегличку кризу.
Под територијалном дезинтеграцијом он подразумева излазак Велике Британије из Европске уније, што он покушава да поништи финансирајући утицајне британске политичаре који би организовали други „брегзит“ и поништили резултате првог референдума.
Погрешна економска политика је, према мишљењу Сороша, све оно што су учинили руководство ЕУ и Европске централне банке након кризе 2008. године, када се Немачка потрудила да, у складу с могућностима, примора друге чланице ЕУ на штедњу.
Сорош сматра да би исправан излазак из ове ситуације био потпуно другачији: потребно је да се Европа у целини још више задужи и да утроши новац у обнову економског раста.
Он је нагласио да избегличка криза и економски проблеми у ЕУ стварају услове за раст утицаја лидера какав је мађарски премијер Виктор Орбан, који не само што се супротставља заједничким европским структурама власти него покушава и да постане „заштитник своје визије хришћанске Европе“.
У протеклих неколико дана, италијанска политичка криза поново је актуализовала проблем европског банкарског сектора. Ако бисмо је формулисали грубо и шематски, она би се свела на следеће: за Италију (и многе друге земље ЕУ) еврозона је омча око врата која успорава економски раст, јер нема могућности коришћења валутног курса за заштиту од увоза и за стимулисање сопственог извоза, објашњава Иван Данилов.
Џорџ Сорош инсистира на томе да Европска унија треба под хитно „поново да измисли себе“, јер је иначе неће бити. Он се нада да ће сама опасност од колапса „Европског пројекта“ приморати земље ЕУ да одложе на страну своје националне интересе ради очувања савеза.
Нема сумње да ће Сорош и његове колеге-олигарси, као и многи европски политичари, учинити све да би приморали европске земље да „поново измисле Европску унију“. А то ће учинити тако да у новој организационој шеми не остане могућности за заштиту националних интереса, сматра Данилов.
Он наводи да Европска унија заиста треба да буде поново измишљена, али не као централизовани „затвор за државе“, него као европска заједница у којој свака земља може да реализује сопствени развојни потенцијал.
Управо у том контексту за многе руководиоце држава ЕУ, које приморавају да одустану од суверенитета и сопствених интереса, сарадња с Русијом може да постане веома привлачна.
Русија је својеврсни „анти-Сорош“, у смислу да увек признаје право других земаља да имају и бране сопствене интересе, нудећи сарадњу засновану на узајамној користи и не тражећи жртвовање у име антихришћанских идеала „европског пројекта“.
Судећи по томе како енергично европски лидери, од Емануела Макрона и Ангеле Меркел до Бојка Борисова, покушавају да побољшају односе с Владимиром Путином, Европа се постепено одвикава од жеље да штити „интересе Сороша“ и враћа се одбрани сопствених интереса, закључује аутор блога „Кримзон алтер“.
