Нова рута којом мигранти из Азије покушавају да се домогну западноевропских држава, a тренутно је у настанку, води преко Албаније, Црне Горе или Србије, БиХ и Хрватске, наводе аустријски медији, а шеф Групе за азил, миграције и људска права аустријског Министарства унутрашњих послова Петер Вебингер назива је „џамијском рутом“.
Вебингер је овај термин преузео од стручњака са лица места, који га користе јер мрежа џамија дуж руте пружа подршку мигрантима у њиховом кретању. Вебингер упозорава да би масовни талас миграната, који је Европу захватио у 2014, могао да се понови и 2019.
„Џамијска рута“ представља опасност јер показује јединство у спровођењу политичких и других друштвених мера за које се залажу поједине политичке странке и институције у Сарајеву и Исламска заједница БиХ, оцењује стручњак за тероризам Џевад Галијашевић.
„Није то први пут, и у рату смо имали такво наступање, да бошњачка политичка власт не прави разлику између приватних и државних послова. Исламска заједница је свугде присутна — и у логистици, и у набавци наоружања, и у ратовању и тако даље“, објашњава Галијашевић.
Многи имами су били ратници, попут Незима Халиловића Мудериза, који је током рата био командант диверзантске јединице, а касније 4. муслиманске бригаде из Коњица. Данас је он главни имам сарајевске џамије Краљ Фахд.
Када се погледа ко су били кандидати за члана Председништва БиХ из редова СДА, примећује се да један, како Галијашевић каже, припада обавештајно — безбедносном подземљу (Шефик Џаферовић), док је други, Сафет Софтић, дојучерашњи председник Сабора Исламске заједнице БиХ.
„Ислам не брани учешће у јавним пословима својим хоџама, али, с друге стране, религија је у Сарајеву константно злоупотребљена. Она се користи и за изградњу неких паралелних исламских заједница, такозваних џемата, она је често покровитељ неких радикалних учења, врло често је покровитељ нелегалних политичких потеза. Све то урушава институције система, све то државу чини неважном и наравно да и на овом питању мигрантске руте видимо такозвану џамијску руту“, каже Галијашевић.
Оно што је битно, према његовим речима, јесте разлог због којег мигрантски талас иде према БиХ, због чега не иде преко Бугарске и Румуније, које још нису у шенгенском систему, али су њихове границе пропусније од босанскохерцеговачких.
БиХ је, према Галијашевићевим речима, слепа улица за мигранте, јер у свом даљем кретању према Западу, они наилазе на непропусне границе Хрватске, која није ни близу Шенгена.
„Он с једне стране служи за попуњавање екстремистичко-радикалних потенцијала који су изгубљени у рату у Сирији, који су погинули, остали трајно настањени, или побегли у неку другу државу. С друге стране, служи за додатни притисак на локално друштво. То је притисак на целу БиХ, на њено становништво, на даљу радикализацију и гурање Бошњака удесно и даљи притисак на саму Републику Српску“, сматра Галијашевић.
Начин на који државне институције утврђују идентитет миграната, делећи им формуларе у које ови могу да упишу шта год желе, незаконит је, јер у управном поступку постоји прописан начин утврђивања идентитета појединаца.
„Ова лица немају утврђени идентитет, она су илегални мигранти којима се утрпавају обрасци за азилантски статус, који они само злоупотребљавају да би се крадом пребацивали до Европе“, каже Галијашевић.
Мигрантска рута преко БиХ изабрана је да би Исламска заједница те државе показала више агилности, као и да се докаже, како Галијашевић каже, да су странка, џамија и држава једно и да као такви наступају на општим изборима у БиХ који су заказани за октобар ове године.
