Након дуготрајних и неуспелих покушаја добијања приступа тајним обавештајним архивима, чини се да је дошло до напретка. Истрага би се тако могла проширити и на низ других земаља које су тада имале кључне улоге у сукобима на подручју Африке, а случај би требало да расветли њихова да сада тајна документација.
Мухамеда Чандеа Отмана је генерални секретар УН Антонио Гутереш поновно овластио да утврди да ли је узрок авионске несреће у близини Ндоле у Замбији „спољни напад или претња“.
Највећа тајна у историји УН повезана и с Белгијом
Смрт истакнутог шведског дипломате Хамаршелда, којем је постхумно додељена Нобелова награда за мир, једна је од највећих тајни у историји УН-а. Наиме, он је 18. септембра 1961. године с још 15 људи путовао авионом ДЦ-6 у мисији која је требало да преговорима заврши сецесију рудама богате провинције независног Конга, Катанге.
Шведски дипломата упутио се на разговор с катаншким вођом Моизом Чомбеом. Несрећа се догодила на врхунцу Хладног рата, док су многе земље настојале да остваре политичку и комерцијалну превласт у бившој белгијској колонији Конгу, која је тада, као што то и данас чини, контролисала огромне минералне резерве.
Мистерија смрти генералног секретара УН: Несрећа или убиство?
С Чомбеовом одмаздом повезује се и случај убиства Патриса Лумумбе, првог легално изабраног премијера Демократске Републике Конго, заклетог Чомбеовог непријатеља.
Убрзо након проглашења независности у војсци је дошло до побуне и тако је почела криза у Конгу.
Лумумба је позвао САД и УН да помогну у сузбијању катаначких сецесиониста које је подржавала Белгија. Они су га одбили, па се обратио Совјетском Савезу, што САД и Белгија нису баш добро прихватиле.
Лумумба се борио за независни Конго и често је био по затворима. Једном су га ухапсили, а његови следбеници су заробили све Белгијанце и запретили да ће некима од њих одрубити главе ако се Лумумба не пусти у року од 48 сати.
Убијен је с још два сарадника 1961. године у покрајини Катанга, а на власти је провео укупно 67 дана. Човек који је заповедао стрељачким водом кад је убијен, био је белгијски плаћеник Џулијан Гат.
Сукоби колонијалних власти у којима је до сада страдало пет милона људи
На почетку истраге многи су сматрали да је за његову смрт крива грешка пилота или да је реч о саботажи.
Међутим, три различите службене истраге нису успеле да докажу популарну теорију да је мировну мисију пресрео авион Чомбеових војних снага и срушио га.
На „врућем“ континенту у годинама сукоба колонијалних сила које су свом силом желеле да задрже свој утицај у земљама богатим рудним богатствима, да не доживи судбину Лумумбе, пазио је и Роберт Мугабе, човек који Зимбабвеом влада још откако је ту земљу његова странка ЗАНУ-ПФ с њим на челу ослободила британске колонијалне власти.
Пуч у Зимбабвеу: Генерали су били прво у Кини
На власти је од 1980. прво као премијер, а затим и као председник. Мугабеов Зимбабве био је одани члан Покрета несврстаних, с релативно снажном војском, те је уз прилагођени социјалистички политички састав то значило да је недоступан за сценарије, попут оног који се десио ДР Конгу.
Није познато зашто претходне истраге о смрти генералног секретара Хамаршелда нису укључиле и корпорације као што је белгијски синдикат Минијере, укључен у тадашња политичка збивања и који је претендовао за приступ минералним резервама регије.
Учествовање независних стручњака
У свом најновијем истраживању Отман је покушао да увери владе земаља које би могле да имају одређене информације о случају да именују „независног и високог званичника који би прегледао архиве обавештајних, сигурносних и одбрамбених служби“. Реч је о Великој Британији, Канади, САД, Русији, Француској, Шведској, Јужној Африци и Белгији.
Таквог независног посматрача, како стоји у саопштењу УН, досада су именовале Белгија, Француска и Шведска, док су САД, Канада и Немачка „идентификовале“ такве службенике, а Русија је потврдила напредак на том подручју.
Што се тиче Јужне Африке и Велике Британије, у извештају се наводи како постоје још „неки страхови на које треба одговорити“, пише Њујорк тајмс.
Листа земаља могла би да се прошири и на Замбију, Португал, Анголу и ДР Конго.
Верује се да би такви независни посматрачи могли да саветују Отмана да у истрагу укључи и међународне корпорације које су за време несреће биле укључене у ту екстрактивну индустрију.
Отман ће покушати уз помоћ тајних извештаја и транскрипата америчких и осталих обавештајних служби да сазна шта се догодило. О напретку би требало да извести током следећа три месеца, а пре следеће Генералне скупштине УН.
Њујорк тајмс
