Шта се заправо овде спрема, за Спутњик објашњава Џон Кертис, професор Универзитета Стартклајд.
„Знате, мислим да је ово један од оних случајева, када у петак увече новинар добије задатак да напише текст који ће привући пажњу читалаца у недељу ујутру. Ово све личи на добру причу, али када у понедељак ујутру схватите да овде постоји још чињеница и детаља, онда више ова прича не изгледа тако добро“, истиче Кертис.
Наш саговорник сматра да је ствар заправо веома проста, јер изборну комисију, орган одговоран за то да становници Британије разумеју цео изборни процес и учествују у изборима, не финансира Влада. Стога и ову одлуку да се издвоји новац није усвојила Влада. А друго, пошто Велика Британија још није усвојила закон којим ће бити спроведен излазак из ЕУ, онда се на њу још односи обавеза спровођења избора за Европски парламент који би требало да буду одржани у мају 2019. године.
„Да, не звучи лоше, ако желите да подигнете читаност или скренете пажњу, али ја овде не бих говорио о могућој теорији завере или било чему сличном. Мислим да се пре ради о спорости бирократије“, развејава енигму професор Кертис.
Са друге стране, наш саговорник указује да постоји могућност да они Британци који нису гласали у јуну 2016. године за излазак Британије из састава ЕУ, заправо јесу онај део становништва који заиста жели да остане унутар Европе.
„Ако се обистине предвиђања неких аналитичара да може доћи до поновног референдума, сасвим је неизвесно како би грађани гласали. Нема доказа да би они који су својевремено гласали за излазак сада гласали супротно“, закључује Кертис.
