00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Гради се руско-српски православни центар у Бањалуци

© Sputnik / Оливера ИкодиновићДушко Перовић
Душко Перовић - Sputnik Србија
Пратите нас
Овог лета је планирано полагање камена темељца за изградњу руско-српског православног центра у Бањалуци, а такође и отварање Трговинског дома Републике Српске у Санкт Петербургу, рекао је за Спутњик шеф Представништва РС у Руској Федерацији Душко Перовић.
Грб Републике Српске - Sputnik Србија
Гласање о Дану Српске и у Москви

Темељи духовног и културног центра у Бањалуци требало би да буду постављени у јулу, а најављен је и долазак једног високог руског званичника, чије се име засад држи у тајности.

„То ће бити истовремено и храм, Подворје РПЦ и културни центар. Ту ће бити школа, у којој ће се изучавати језик и историја. Колико сам обавештен, радиће руски свештеник и биће служба на руском језику. Архитектонске пројекте ћемо добити од Руске православне цркве, пошто она има свој инжењерски биро, а црква ће бити изграђена у руском стилу“, додао је Перовић.

Градске власти Санкт Петербурга већ су обезбедиле локацију на којој ће бити отворен Трговински дом Републике Српске у северној руској престоници, а отварање је планирано за септембар.

„Ми од Петербурга добијамо зграду без икакве накнаде, али морамо да је реновирамо. У питању су мањи унутрашњи радови. То ће бити изложбени салон у ком ће наши пословни људи излагати, презентовати своје производе и где ће обављати преговоре са руским партнерима. Амбиције Санкт Петербурга су биле да ми отворимо супермаркет, али нажалост ми немамо те капацитете. То захтева озбиљну организацију и велику логистику, коју још нисмо успели да обезбедимо. Мало ко то има, чак ни Србија то нема“.

Засад нема амбиција да се нешто слично отвори и у Москви, с обзиром на то да у руској престоници ради Представништво, које помаже нашим бизнисменима да успоставе контакте са руским партнерима, а пружа им и друге врсте помоћи.

„Има ту још једна ствар — московско тржиште није за нас. Москва је размажена, ми немамо тај квалитет ни обуће, ни одеће, ни производа за општу потрошњу, а ни количину. Наша роба је више намењена онима са нижим платама, са нижим стандардом. У руским регионима можемо да прођемо и будемо веома конкурентни. Руси се сећају и Југославије и наших производа, спомињу наш намештај, нашу одећу, обућу… Мислим да је то наша перспектива, имамо све могућности“.

Како додаје Перовић, Русија се много изменила последњих година — почела је да гради инфраструктуру, саобраћајнице, модернизује железнице и то је један од приоритета државе и један од главних задатака које је поставио председник Владимир Путин.

Председник РС Милорад Додик и предесдник Русије Владимир Путин - Sputnik Србија
Састанак Путина и Додика 22. септембра, три дана пред референдум
© Sputnik / Оливера ИкодиновићМилорад Додик, Душко Перовић и губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко
Милорад Додик, Душко Перовић и губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко - Sputnik Србија
Милорад Додик, Душко Перовић и губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко

„За Светско првенство у фудбалу изградили су потпуно нове аеродроме, а постојеће су проширили. Можете видети и сам Санкт Петербург како се ради и гради… Проблем им је, наравно, та разуђеност, јер је Русија много велика, дугачка чак 10.000 километара. Ко није био у Сибиру, тај није видео шта је то. То је, у ствари, велика мочвара, тако да има делова где људска нога никад није крочила, док други делови имају изузетна рудна богаства. Међутим, велики проблем је то што, на пример, нема довољно људи… С друге стране, они све више улажу и у Далеки исток, у Владивосток. Тамо постоје чак и посебни програми за развој региона. Тај део је био запостављен, јер је веома удаљен. Временска разлика са Москвом је осам-девет сати. До Сахалина се лети 11 сати. То је скупа инфраструктура, треба то издржавати. Људи немају представу, нити то могу да замисле. Читао сам изјаву бившег председника Европске комисије Жозеа Бароза, који је рекао да је тек када је дошао овде схватио шта је то Русија, и то након што је 10 сати летео авионом, а и даље био у истој држави. Ја сам живео у западном Сибиру, а цео Сибир је изграђен из авиона и хеликоптера. Сада се праве путеви, железнице… Русија има модерне железнице, брзе пруге, фантастичне савремене возове на два спрата…“

Перовић истиче да између Русије и Српске постоји добра културна сарадња — овог месеца су у Санкт Петербургу одржани Дани Републике Српске, а већ идуће недеље у Москви ће бити организована изложба нашег веза, у оквиру које ће бити одржан и курс веза.

Један од праваца сарадње Русије и Републике Српске је и образовање, а има наговештаја и да ће квота за студирање у Русији за студенте из Српске бити повећана.

„Руски универзитети су јако квалитетни. Међународне односе на МГИМО је завршила сва руска елита. То је једини факултет на коме се изучава чак 57 језика. Баш сам читао један велики чланак о западној и руској дипломатији и у ком правцу иде образовање. На Западу дипломате знају само енглески и сматрају да цео свет треба да говори тим језиком, док у Русији обавезно морају да знају три језика. Руси када шаљу своје дипломате у неку земљу, из поштовања према тој држави, отправљају оне који говоре језиком домаћина. Тако да Русија има изузетно квалитетно образовање“, закључује наш саговорник.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала