Према речима Енвера Хоџаја, заменика премијера такозваног Косова, представницима „Косова и Србије“ представљена су „четири стуба“ за историјски споразум, те да за крај дијалога Београда и Приштине „остаје да две земље могу да имају нормалне односе и да то оцене као окончање стогодишњег сукоба“.
„Решење отворених билатералних питања између Косова и Србије је међусобно признање. И то је папир који у рукама има и Београд“, додао је Хоџај.
Међутим, директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић одбацио је тврдње Хоџаја да Београд има папир којим се Србија тера да прихвати нешто што није компромис, као и тврдње премијера Рамуша Харадинаја о формирању косовске војске до краја године.
На питање, шта је стварна позадина таквих тврдњи приштинских власти, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да је очигледно да су у току живе дипломатске активности које би коначно требало да доведу до дефинитивног споразума између Београда и Приштине о статусу Космета.
„Сада је у току опипавање пулса, а у игри су многобројни предлози који су истовремено и врста притиска на Србију — проверавање до којег максимума може да иде она друга страна са захтевима и који је тај минимум који би Србија прихватила. Мислим да ћемо бити суочени са обиљем разних информација о некаквим папирима и предлозима, али све то је увек саставни део дипломатских активности када је у питању решавање тако тешких проблема као што је косметски“, оцењује Дрецун за Спутњик.
Према писању листа „Новости“, председник Србије Александар Вучић одбио је радни документ у вези са решавањем косовског проблема познатији као „амерички пакет“, а о којем је говорио Енвер Хоџај. Како тај лист сазнаје, Вучић је тај документ, који је недавно неформалним дипломатским каналима прослеђен на Андрићев венац, оценио недостојним пажње и неприхватљивим за нашу земљу, тако да са њим није ни хтео да упознаје јавност.
Да ли Србија има маневарског простора да добије бољу понуду, уколико је из Сједињених Држава заиста стигао толико неповољан план по нас? Дрецун каже да у Америци није уобичајена дипломатска пракса да се шаљу некакви папири са набрајањем некаквих услова.
Са друге стране, додаје наш саговорник, са или без папира, став Сједињених Америчких Држава је потпуно јасан.
„Да, они траже од нас да прихватимо самопроглашену државу Косово. Још не траже формално признање, али траже да се не противимо чланству Косова у Уједињеним нацијама и да то не ометамо. Они управо на томе сада инсистирају и то виде као решење косовског проблема. Наравно, за нас је то неприхватљиво. Нема никакве размене у смислу да ми прихватимо Косово као државу и да се не противимо чланству у УН како би била формирана Заједница српских општина, за коју унапред Харадинај каже да мора да буде у складу са такозваним уставом. То није наш интерес и то не долази у обзир. Ми желимо да споразум буде постигнут на неким другим основама, а какве ће оне бити о томе тек треба да се разговора“, категоричан је Дрецун.
Како каже, Србија тражи да се седне за сто и да се разговара, да се пронађу другачији модалитети, јер ово је сада једнострано понашање.
„Србија одбијањем оваквих захтева и спречавањем да се реализују нечији циљеви који су погубни за наше интересе заправо отвара маневарски простор за даље договарање. Да смо одмах прихватили не би било маневарског простора, а овако када чврсто одбијамо и стојимо на тој позицији да нећемо да признамо овакву самопроглашену државу, онда мора у једном тренутку да се отвори маневарски простор или ће она друга страна да настави једнострано да ради и да реализује нешто што нам сада, ево, прете, као што је рецимо уједињење Косова и Албаније. Али, то би било, чини ми се, неприхватљиво за највећи део међународне заједнице“, каже Дрецун.
Он напомиње да ће се маневарски простор отворити, јер да је све решено и да могу без нас, онда нас не би ни притискали да прихватимо ово решење.
„Када је реч о даљим корацима Србије, ако се седне за сто и ако буде постигнуто решење за коначни статус Косова које ће бити суштински другачије од садашњег стања, то би значило да је чак могуће, евентуално, таквим споразумом да дође до реорганизације унутрашњег устројства Републике Србије. То би онда значило да мора народ, ако буде постигнут суштински другачији споразум, да се изјасни о томе, а остаје да се види да ли ће то бити на референдуму или на изборима. Свакако, при свему томе ће бити незаобилазна Народна скупштина“, закључује Дрецун за Спутњик.