Аутори ове студије, која спада у једну од највећих икада спроведених у Хрватској, сматрају да ове резултате треба врло озбиљно схватити, а ако се тако учини, нема превише разлога да се будућност Хрватске доживљава другачије него као катастрофа, преноси „Индекс“.
Готово половина ученика сматра да се у Хрватској знање не цени, већина њих сматра да наставници нису довољно цењени, скоро две трећине њих верује да су за упис на факултет важније друге ствари, попут веза, а не способности учења, готово половина испитаних будућност Хрватске види врло негативно или негативно, а тек двадесетак одсто њих је види позитивно.
Најпесимистичнији су управо они који имају виши школски успех, који уједно у највећем проценту (преко 53 одсто) своју будућност виде негде изван земље, у Европској унији или даље у свету.
То је, како се наводи, само део резултата истраживања које је за Агенцију за науку и високо образовање спровео тим са Института за друштвена истраживања (ИДИЗ) под вођством др Бориса Јокића и др Зринке Ристић Дедић.
У истраживању је учествовао 13.301 ученик и ученица средњих школа од Нашица и Белог Манастира, преко Славонског Брода, Вараждина и Загреба, до Макарске и Дубровника.
У школама су га спроводили васпитно-образовни радници, а у 33 школе је спроведено и квалитативно истраживање.
Како се наводи, већина ученика има оптимистичну перцепцију себе, у смислу будућности у наредних 20 година. Чак 86,5 одсто њих себе перципира позитивно.
Будућност Европе позитивно доживљава њих око 49 одсто, а негативно њих 13,4 одсто.
Застрашујућа, али не изненађујућа је, наводи се, чињеница да хрватску будућност негативно и изразито негативно види чак 44 одсто ученика, а да је позитивно види мање од 20 одсто њих.
Танјуг