Све је то постало могуће захваљујући политици администрације америчког председника Доналда Трампа, која се према својим савезницима односи као према стратешким и економским конкурентима, наводи лист.
Пре само неколико месеци руски председник није могао да предвиди могућност да превлада напетост с ЕУ, која је бесна због проблема које је створио Доналд Трамп, пишу новинари „Њујорк тајмса“ Стивен Ерлангер и Нил Макфаркухар.
Према њиховом мишљењу, Путин је донедавно важио за изрода у Европи, након „војних интервенција у Украјини, на Криму и у Сирији, мешања у европске изборе, лошег утицаја на политичку климу лажним вестима и тровања бившег руског шпијуна и његове кћерке у Британији“.
Путин сада поново стиче подршку, позиционирајући се као „поуздан пријатељ и трговински партнер Европе“, док се Трампова администрација према својим најближим савезницима односи као према стратешким и економским супарницима.
„Популистичке, русофилске партије“ дошле су на власт у Грчкој, Мађарској, Италији и Аустрији. Према речима бившег аустријског дипломате Штефана Ленеа, симпатије Аустрије према Русији засноване су на дугој историји неутралности, економским интересима, прагматизму и „елементу антиамериканизма“.
Путин дефинитивно жели да оконча изолацију Русије. Према речима директора московског „Карнеги центра“ Дмитрија Тренина, Путин тежи да сачува јединство Русије и да је поново учини великом државом, што захтева економски успех, а за то су му потребне европске инвестиције, енергетско тржиште и технологија.
Зближавању с Русијом, како пишу аутори, не теже само европски популисти. Прошле седмице председник Европске комисије Жан Клод Јункер позвао је да се оконча „демонизација Русије“.
Крајем маја немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон посетили су Русију да би разговарали с Путином о очувању иранског нуклеарног програма. Макрон се на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу жалио на штету нанету светској трговини алудирајући на Трампа.
Меркелова такође сматра да Немачка трпи штету од америчког председника. Трамп прети једностраним порезима на извоз аутомобила, који су за Берлин неприхватљиви. Трамп није искључио ни могућност увођења пореза против компанија које учествују у изградњи „Северног тока 2“. Истовремено, Меркелова и Макрон су указали на „ране“ које отежавају односе с Москвом, међу којима су ратови у Украјини и Сирији.
Москва је свесна чињенице да јој је Трамп створио неочекиване могућности. „Пажљиво пратим како се развија ситуација и ако буде било политичке воље… ЕУ би могла да донесе неопходну одлуку о промени своје политике“, изјавио је стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов.
