Али Мотахари је подвукао спремност Ирана да развија сарадњу са европским компанијама и да им у том смислу омогући одређене привилегије, констатујући да ће у ситуацији када САД врше притисак, политика конкретних држава играти кључну улогу:
„Наравно, овај проблем се тиче оних држава чије компаније могу бити на удару америчких санкција. Можда неке од њих могу компензовати штету и губитке, као што су на пример поступиле европске државе 1996. године које су предузеле кораке против америчких санкција на Куби. Иран је увек спреман за сарадњу. Могуће је да ће бити предвиђене неке привилегије за оне компаније које се ипак одлуче за сарадњу са иранским партнерима. Ипак, у целини гледано, компанијама би требало да укажу помоћ њихове државе.“
Одговарајући на питање које се тиче предлога Француске да започне преговоре о закључивању новог споразума у вези са иранским нуклеарним програмом, Мотахари је изјавио да је једини документ који одређује деловање Ирана у области нуклеарног програма јесте постојећи нуклеарни споразум:
„Иран сматра да је преговарачки процес завршен и да нема никаквих промена и допуна у постојећи споразум, нема потребе за тако нечим. Ми радимо искључиво на основу постојећег уговора.“
Заменик председника иранског парламента, коментаришући одлуку Казахстана да своје луке на Каспијском мору стави на располагање америчкој војсци за пребацивање технике и терета у Авганистан, осудио овакав став казахстанских власти:
„Постављање било које иностране базе или пребацивање снага у наш регион штети околним државама. Државе региона морају самостално да решавају проблеме Кавказа и Средњег истока, као и да спрече постављање иностраних снага. Казахстан није добро поступио у овом случају.“
