Министри Немачке, Велике Британије и Француске, заједно са шефицом за спољну политику ЕУ Федериком Могерини, потписали су писмо у коме су од Сједињених Држава затражили да дозволе њиховим компанијама да наставе да тргују са Ираном, као и да поједине индустрије буду изузете од казнених мера.
Стеван Гајић, политиколог са Института за европске студије, за Спутњик каже да је велико питање да ли ће овај захтев Европе наићи на позитиван одговор Вашингтона.
„Оно што је овде много битније је покушај Европе да се колико год је могуће задржи на Блиском истоку. Проблем је што су старе колонијалне силе, а посебно Француска, која је и те како оставила печат у данашњем Либану и Сирији, једноставно искљученa из дешавања у том региону. Сада кадa имамо ново заоштравање Израела и Ирана, када Техеран најављује наставак нуклеарног програма, Европа то види као могућност да се на неки начин поново укључи, јер је, према досадашњим потезима, јасно да је председник Трамп прилично произраелски орјентисан“, оцењује Гајић.
Како каже, ово је прилика за Европу да покуша да некако профитира из овог сукоба, па је ово писмо ЕУ у том смислу значајније од саме одлуке коју ће донети Вашингтон када је реч о изузећу европских компанија од санкција Ирану.
Након што су се САД повукле из нуклеарног споразума са Ираном, амерички званичници су поручивали да очекују да их Европска унија прати у овој одлуци.
Стеван Гајић сматра да ће евентуални негативан одговор америчке администрације на писмо у коме се тражи изузеће до санкција европским компанијама додатно продубити јаз између Сједињених Држава и Европске уније.
„Понашање Европе је условљено и глобалним слабљењем Сједињених Држава на економском плану. Центар човечанства се сели из евроатлантске у евроазијску сферу, односно центар економије је сада на Истоку. Са друге стране, државе које су некада биле у чврстом загрљају НАТО-а сада се из њега полако отржу. Ту пре свега мислим на Турску, која је, како сада ствари стоје, само формално чланица НАТО-а, јер су се односи Анкаре и Вашингтона закомпликовали због намере Турске да купи руски систем С-400. Такође, створена је коалиција Ирана, Турске и Русије, што је до пре само неколико година било потпуно невероватно. Зато мислим да Европа не жели да испадне из игре и да се њен део економског колача смањи због понашања САД“, категоричан је Гајић.
У том смислу, напомиње наш саговорник, сигнали које Европа на овај начин шаље Ирану много су значајнији од одговора Вашингтона на писмо министара ЕУ.
„То је, чини ми се, доста добра поука и за нас у Србији. Дакле, имамо Иран који отворено каже да ће наставити свој нуклеарни програм и да ће тај програм из мирнодопског прећи у војни и са таквом реториком Техеран добија мекши став Европске уније. Они дакле врло предвидљиво реагују на демонстрацију силе, што је индикатор који може да послужи и другим државама које посматрају како се ЕУ данас понаша“, закључује Гајић за Спутњик.
