Док администрација председника САД Доналда Трампа покушава да ограничи увоз челика из Кине и води с њом трговачке преговоре, њене металуршке компаније већ су одавно промениле стратегију. Последњих година оне затварају домаћу производњу и шире је изван граница Кине, добијајући милијарде од државних банака и фондација.
Ове године Бела кућа је увела царине на увоз челика од 25 одсто и на увоз алуминијума од 10 одсто: за Канаду, Мексико и Европску унију оне су на снази од 1. јуна, а за све остале још од марта.
Иако челик из иностраних постројења кинеских компанија такође потпада под ова ограничења, она су много мања од антидампинг царина на производе од челика из саме Кине које су САД увеле раније, а које су често и веће од 200 процената.
Бум у производњи челика у Кини почео је на почетку новог миленијума, када је Пекинг почео да подржава овај сектор, сматрајући га кључним за стварање моћне економије. Од 2000. до 2013. године производња челика у Кини је порасла седам пута и сада чини 50 одсто укупне светске производње.
Пекинг је смањио обим домаће производње челика, али истовремено је 2014. године усвојио план о ширењу производње у иностранству. Средња вредност извоза кинеског челика смањена је за око 50 одсто у периоду од 2011. до 2016. године. Раст кинеског БДП-а је успорен, а локални произвођачи су преплавили светско тржиште и оборили цене. Владе других земаља на то су одговориле увођењем 130 антидампинг царина на извоз кинеских метала, пре свега челика.
Западни чиновници, аналитичари и представници ове индустријске гране тврде да кинески произвођачи добијају милијарде долара државне подршке за изградњу и куповину фабрика у иностранству. У финансирању учествују Кинеска развојна банка, Кинеска банка, Кинеска инвестициона корпорација и друге банке и фондације.
„Кина једноставно премешта читаве индустријске кластере у друге земље, тако да производња челика, алуминијума, цемента, ламинираног стакла и друге робе опстаје“, каже Тристан Кендердин из фирме за консталтинг „Фјучур риск“.
Кинески произвођачи челика потписали су споразуме о изградњи фабрика у Малезији, Пакистану, Индији и другим земљама. Очекује се да ће ове године кинески конзорцијум на северу Бразила почети да гради један од највећих металуршких завода на свету, вредан осам милијарди долара.
Кинеске компаније граде и нове фабрике у Индонезији. Прошле године уз помоћ кредита од 570 милиона долара од Кинеске развојне банке изграђена је фабрика за производњу нерђајућег челика чији је капацитет производње два милиона тона годишње, односно четири одсто укупне светске производње ове врсте челика. Према речима представника ове индустријске гране и аналитичара, ова фабрика сада обара цене извоза из Азије у САД.
Захваљујући вишемилионском финансирању кинеских државних банака и инвестиционих фондова уз новог власника, кинеске компаније „Хестил груп“, производња металуршког комбината код Смедерева достигла је историјски максимум. Сада српска фабрика „Хестил“ може без царина да извози челик у 28 земаља Европске уније. Она подсећа на „тројанског коња“, признаје Соња Налпантиду из асоцијације „Еврофер“, која заступа интересе произвођача челика из ЕУ.
