На Тјентишту се обележава 75. годишњица Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату. У борбама које су трајале од 15. маја до 15. јуна 1943. године против 120.000 немачких, италијанских, бугарских и војника НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана који су се пробили из обруча и даље напредовали према југоисточној Босни. Погинуло је више од 7.000 бораца.
Годинама се велика битка обележава у више колона, иако смо покушали да организујемо заједничко сећање на овај важан датум, каже за Спутњик Велимир Дуњић, председник Пододбора за обележавање значајних историјских догађаја Владе Републике Српске.
„Покушали смо преко СУБНОР-а више пута прије неколико година, међутим, они су жељели да се под знамењима БиХ организује обиљежавање. Ми не можемо да пристанемо на то, јер ово су Република Српска и српски народ који је са осамдесет и нешто одсто учествовао у Другом свјетском рату и који је поднео највеће жртве. Ту баштину антифашистичке борбе не можемо да предамо неком другом, некоме ко сад лицемјерно покушава да српски народ прогласи геноцидним“, каже Дуњић.
Поштоваоци антифашистичких тековина из Федерације БиХ окупиће се на Тјентишту следеће недеље. И међу њима ће многи носити титовке, а долином ће се проламати звуци песама посвећених Титу и НОБ-у. Међутим, нису се поделили само антифашисти у БиХ, одвојене делегације доћи ће на Тјентиште из још једне републике бивше велике државе.
„Жао нам је што је у Црној Гори подијељен СУБНОР на два дијела. Један ће присуствовати нашем обиљежавању, а други са ’другом страном‘. Срби су се у Црној Гори подјелили на Србе и Црногорце“, каже Дуњић.
Управо захваљујући славној победи на Тјентишту, на овом простору 1962. године оформљен је Национални парк Сутјеска, али то је био само повод, јер реч је о поднебљу са изузетним природним богатствима, које је опет, због славне битке, остало у другом плану.
Национални парк Сутјеска, најстарији и највећи национални парк у БиХ, прави је бисер Европе. Цело подручје Парка одликују изузетна лепота и разноликост облика пејзажа — од питомих долина и густих шума, преко планинских пашњака, до високих планинских масива. Обухвата делове планина Маглић, са највишим врхом у БиХ од 2386 метара надморске висине, обронке Волујака, Вучева, а само на Зеленгори налази се осам глечерских језера, горских очију. Фасцинирају и дубоки кањони Сутјеске, Хрчавке и Јабучнице, бистрих планинских река богатих пастрмком.
„Обиљежавање сваке годишњице битке на Сутјесци за Национални парк има велики значај, пре свих, долазе хиљаде људи да одају почаст тој великој жртви“, каже за Спутњик Мирјана Радовић, руководилац сектора за развој и унапређење Националног парка.
„Кроз њихов долазак и ту промоцију, током цијеле године остварујемо посјете њихових потомака, пријатеља. Једноставно, та прича живи и даље, без обзира што је можда сада већи акценат на природним љепотама и богатству којима Парк обилује, али историја се дефинитивно не заборавља и увијек је мотив доласка многобројних гостију из региона, па и шире“, каже она.
Додаје да је недавно на Сутјесци боравила група студената архитектуре из безмало свих земаља Европе, али и далеког Јапана. За потребе научног рада проучавали су све споменике из периода НОБ-а, одушевили се призором и облицима, како споменичке, тако и архитектуре коју је начинила природа.
Национални парк доживео је процват у последње две и по године, инвестиције се нижу, а средства за даљи развој бисера природе, као туристичког комплекса, обезбеђује Влада Републике Српске. Ту су и пројекти заштите и унапређења Националног парка које одобравају међународне организације, јер реч је о простору на којем се налазе и бројна археолошка налазишта, етничка и историјска обележја.
Парк све више зарађује од туризма, али највећи проблем Сутјеске су лимитирани смештајни капацитети. Неки објекти заслужују додатно реновирање, попут хотела „Младост“, који је, кажу, у добром стању, али још не може да одговори жељама свих посетилаца. Зато су однедавно у функцији и два нова објекта, непосредно уз новоизграђени ресторан, подигнуте су две виле са пет луксузних апартмана.
Сутјеска је добила и помоћ ИПА фондова, а недавно је Унеско уважио захтев из 2016. године да прашума Перућица уђе на листу посебне заштите, као светска баштина. То је у овај рај на земљи довело велики број домаћих и страних научника, каже Радовићева.
„Прашума Перућица је строго заштићен резерват намијењен искључиво за научна истраживања и едукацију. То је подручје строге заштите и контроле, то значи да никаква интервенција човјека није дозвољена. То подручје максимално штитимо, то је зона број један кроз коју се може проћи само у пратњи стручног водича“, додаје Радовићева.
Научници с одушевљењем долазе и поново се враћају, а када оду чувари антифашистичке идеје, после репризе прославе Битке на Сутјесци 17. јуна, у миру и тишини Националног парка уживаће његови стални станари. Само у ловишту Зеленгора је 36 животињских врста и 18 фамилија сисара, љубитељи природе поново ће сретати медведе, дивље свиње, дивокозе, срне и тетребе.
У Парку кажу да је јасно да се око заједничке историје не можемо сложити, као ни породице после лошег брака, где се траже тапије и тамо где их нема. Прошлост је константа која не може да се дели као парче земље, припада свима. Као што богатство Националног парка Сутјеска одлуком Унеска припада целом човечанству. А оно би у глас требало да слави антифашизам.
