Данашње отварање Трансанадолијског гасовода за природни гас (Танап) у турском граду Ескишехиру, који је ће азербејџански гас довести до Европе, по оцени гостију емисије „Енергија Спутњика“, добра је прилика за промоцију политике турског председника Реџепа Тајипа Ердогана пред парламентарне и председничке изборе, 24. јуна. Турска, како је оценила новинарка Политике која дуго прати енергетику Јасна Петровић, не губи време. Обезбеђује зараду од транзитних такси и довољно гаса за себе, како убудуће од „Турског тока“, тако сада и од „Танапа“, а да Европа од тог гасовода неће имати претерану корист, сматра она.
Присуство председника Србије Александра Вучића на свечаности у Турској, према мишљењу гостију емисије коју уређује и води Јелица Путњиковић, у суштини представља његову подршку председнику Ердогану, јер како подсећа Петровићева, Србије нема у плановима „Танапа“.
И енергетски стручњак Милош Здравковић сматра да су количине гаса које ће преко Турске стизати у Европу занемарљиво мале и да „Танап“ нема сврхе уколико се не изгради Трансјадрански гасовод (ТАП), који би тај гас довео до Грчке, Италије, Албаније, Црне Горе… Он, међутим, додаје да на крају опет све зависи од Русије.
„Европа троши годишње преко пет стотина милијарди кубика гаса, две трећине је из увоза, а најзначајнији извозник гаса у Европу је Руска Федерација. Прошле године је Еропи продала 194 милијарди кубика гаса. Кроз гасовод ’Танап‘ је предвиђено да у овом тренутку прође 16 милијарди кубика, а 10 милијарди је слободно за транзит у Европу. ’Танап‘ и цео јужни гасни коридор има економског смисла ако би се направио и Транскаспијски гасовод, али Руси то никад неће дозволити“, уверен је Здравковић. Он сматра да је у питању геополитика и да је са економске стране „Танап“ неоправдан пројекат, а то објашњава тиме што су власници „Танапа“ турска државна компанија „Ботаз“ са свега 20 одсто, а већински власници су азербејџанска државна компанија и „Бритиш петролеум“.
Да је амерички интерес уплетен у то да Турска гради гасовод преко своје територије, Здравковић објашњава чињеницом да су Американци рачунали на ирански гас из Персијског залива. Он подсећа да су сви ти пројекти гасовода прављени кад је Русија била економски слаба, као и Кина.
Јасна Петровић каже да је Ердоган „повукао ногу“ одаљивши се од САД, те да је Европска унија почела да схвата да није добро да у сваком тренутку прати политику која се води у Вашингтону.
„Француска је са Путином недавно потписала уговор о повећању испоруке гаса, Немачка наставља да гради ’Северни ток 2‘, тако да су челници Европске уније схватили да руски гас заиста у овом тренутку нема алтернативу“, каже наша саговорница.
Њено мишљење дели и Здравковић, који је уверен да Европа нема шансе без руске нафте, руског угља, руске струје и руског уранијума и да је та зависност узајамна.
„Европа је осуђена да сарађује са Русијом, као што су Русији неопходне технологије које долазе са запада. Русији је неопходно највеће и на исплативије тржиште енергентима, а то је Европска унија. Русија има алтернативу да продаје нафту, гас, струју и сировине Индији и целом пацифичком региону, али нико није луд да се одрекне најбољег тржишта, а то је ЕУ“, додаје Здравковић.
Изјаве Џона Робертса, вишег сарадника у Глобалном центру Атлантског савета, да би повећање капацитета гасовода „Танап“ и довођење већих количина гаса у Грчку, Албанију и Италију могло да се напуни руским гасом из друге цеви „Турског тока“ оба наша госта коментаришу као провокацију Атлантског савеза.
„То јесте провокација Русији. То би се власницима ТАНАП-а веома исплатило, али интереси њихових влада су друга ствар. Руси ће да преферирају градњу гасовода кроз своју државу. Они праве ’Јамал Европа гасовод‘, нову цев, још 33 милијарде кубика. Откупили су узбекистанске и таџикистанске комплетне гасне индустрије и инфраструктуру, имају дугорочне уговоре са Казахстаном и Туркменистаном да тај гас иде у Европу и у Кину преко руског гасовода“, објашњава он.
Здравковић не верује да ће Русија, „Гаспром“ или било која руска компанија пристати да продају гас преко америчких и британских гасовода.
