Одлука званичног Рима да не прими брод са више од 600 миграната спасених на Медитерану наишла је на подељене реакције земаља Европске уније. Француска је оштро критиковала потез нове Владе Италије и назвала је неодговорном и циничном, уз поруку председника Макрона да, према поморском закону, земља чија је обала најближа сноси одговорност за мигранте.
Италија је са друге стране добила подршку мађарског премијера Виктора Орбана, који је поручио да се „снага воље вратила у Италију“ и истакао да је „било тако депресивно годинама слушати да је немогуће заштитити поморске границе“.
Према речима спољнополитичког коментатора Бошка Јакшића, потез званичног Рима представља прву показну вежбу нове Владе Италије када је реч о мигрантској политици. Он подсећа да су и претходници премијера Контеа годинама тражили већу помоћ Брисела и Европске уније, с обзиром на то да је Италија прва земља на удару миграната из северне Африке.
„Сви ти апели су углавном прошли неуслишени, а сада имамо један одговор који је директна порука Бриселу — ако нећете да нам помогнете, онда ћемо ми такве бродове да одбијемо. Чињеница да је Рим исказао солидарност са потезом Мадрида говори у прилог томе да је Италија спремна да настави да сарађује, али само под условима појачане финансијске подршке“, оцењује Јакшић.
На питање могу ли се од нове Владе Италије и убудуће очекивати потези који ће се косити са званичном политиком ЕУ, Јакшић каже да Брисел има много разлога да страхује од налета махом десних популиста, који су усмерени против Европске уније.
„Што се Италије тиче ово је била добра прилика, али не и прва, да се искаже таква врста расположења. Не заборавимо да је Италија међу земљама које су већ дуго у првом реду оних који траже укидање санкција Русији, као и да је Италија на недавном самиту Г7 била једина земља која је отворено подржала захтев Доналда Трампа да се Русија врати у чланство организације које се некада звала Г8. Дакле, од оног тренутка када је Италија прихватила Трампов слоган ’Америка на првом месту‘, пребацујући га наравно на слоган ’Прво Италија‘, мислим да постоје нови разлози да ЕУ буде забринута, али исто тако и да се запита какав је квалитет њене политике, не само наспрам једне од чланица која је оснивач Уније, него и шире геополитике, која се тиче пре свега односа са Русијом“, примећује Јакшић.
Како каже, на основу ових неколико малих примера може се очекивати да ће Италија водити самосталнију спољну политику, која ће бити у колизији са оним што се зове спољна политика Европске уније.
„Све чешће ће Рим пратити сопствене интересе на разним полигонима и тржиштима, између осталог на једном од њима најважнијих, а то је тржиште Русије“, категоричан је саговорник Спутњика.
Упитан да ли ће пребацивање одговорности за прихват миграната са једне земље на другу посејати ново семе раздора унутар ЕУ, Јакшић каже да је ово само најновија епизода свега онога што се догађало током мигрантске кризе. Он подсећа да смо реплику ситуације која се сада догодила између Италије и Малте својевремено имали на мађарској и аустријској граници.
„Европа очигледно нема заједничку политику према мигрантима. Криза се, истини за вољу, смирила и више не постоји онај притисак миграната какав је био, иако се у последње време појачава број миграната који у Европу долазе, пре свега, користећи албанску руту. Али што се тиче понашања Малте и Италије у овој ситуацији то није ништа ново и само доказује да једно трајно решење није направљено. У крајњој линији, Европска унија нема одговор на решење шта уопште радити са мигрантима, па како би онда имала и одговорно решење шта радити са једном акутном мигрантском кризом“, закључује Јакшић за Спутњик.
