Спољни утисак историјског сусрета америчког председника Доналда Трампа и лидера Северне Кореје Ким Џонг Уна у Сингапуру је веома добар и указује да би то магао да буде први сусрет у низу који може да води ка озбиљнијем отопљавању односа, оцена је Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност.
На самиту у Сингапуру, Трамп и Ким су потписали заједнички документ у којем се обавезују на рад „ка потпуној денуклеаризацији Корејског полуострва“. У документу се наводи да ће двојица лидера удружити напоре „на изградњи трајног и стабилног мировног режима“ на полуострву.
Коментаришући први сусрет лидера те две земље у историји међу којима не постоје дипломатски односи, Рајић за Спутњик прво указује на протокол из којег је могло доста да се прочита, а он је био савршено организован.
„По говору тела видело се да постоји извесна уздржаност, чини се да је Трампова била већа, али с обзиром на то да су максимално испоштовали дипломатски протокол, као да се ради о сусрету две пријатељске земље, да су се руковали и фотографисали испред застава својих земаља, ситни дипломатски детаљи говоре да је реч о сусрету који је заправо први у низи и који може да води ка озбиљнијем отопљавању“, приметио је саговорник Спутњика.
Други утисак је, каже, документ који су потписали лидери две земље, који није посебно разрађен и има свега четири тачке. Једна је веома практична и говорио да ће се Трамп и Ким обавезати на враћање посмртних остатака ратних заробљеника САД и несталих у Корејском рату. То је у симболичком смислу веома значајно за овај сусрет, сматра Рајић.
„Са друге стране сада, имамо и формално обавезивање лидера Северне Кореје пред америчким председником о раду на денуклеаризацији Корејског полуострва. Питање је шта то тачно значи, јер је Ким на самиту са лидером Јужне Кореје потписао да је његова земља већ започела уништавање одређених полигона на којима обавља нуклеарне пробе. То је питање које ће сигурно дуго бити на дневном реду“, сматра Рајић.
Уколико је Северна Кореја заиста одлучила да одустане од нуклеарног програма, за то, према његовом мишљењу, има два мотива.
Први је то што Северна Кореја заправо није успела да створи озбиљнији нуклеарни арсенал, јер би их то коштало много, а ту је, како објашњава, и утицај Кине, која и даље има најснажнији притисак и која је успела да убеди Северну Кореју да одустане од нуклеарног програма.
„Пекингу, који је био на прагу економског рата са САД, није било у интересу даље заоштравање на полуострву, а посебно давање изговора Американцима да евентуално изврше инвазију и са својим трупама избију на границу с Кином, тако да верујем да је Кина притиснула севернокорејског лидера и приморала га на овај корак“, каже Рајић.
Он додаје да не треба сметнути с ума да је Северна Кореја суочена са озбиљним економским проблемима, што је изузетно важна чињеница у целом процесу.
„Рекао бих да је севернокорејски лидер пожелео да у овај војнобезбедносни споразум укључи и сегмент који би се односио на економске односе, сегмент који би поправио привредну ситуацију у његовој земљи. Видели смо и из изјава државног секретара Мајка Помпеа да су САД спремне да у наредном периоду улажу пре свега у севернокорејску пољопривреду, али и инфраструктуру. Ове две економије су потпуно некомпатибилне, биће занимљиво видети на који начин ће то бити изведено“, оценио је Рајић за Спутњик.
