Филм/спот нешто дужи од четири минута у „продукцији“ Беле куће који је приказан уочи Трамповог обраћања у Сингапуру, америчким новинарима изгледао је као „севернокорејски пропагандни филм“.
Сценариста Димитрије Војнов сматра да је приказивање филма изузетно значајан тренутак за историју дипломатије, пошто се, на неки начин, тим гестом Доналда Трампа показало да постаје потпуно озваничена и освешћена жеља једног великог броја политичара широм света да антиципирају начин на који ће бити приказани у медијима и уписани у историјским књигама.
Према његовим речима, ми негде наслућујемо да велики број политичара који су стасавали уз медије и(ли) уз историјске књиге, неке ствари раде замишљајући себе управо у том контексту — како ће их једног дана памтити, пре свега, историјски уџбеници, а затим и кинематографија и медији.
„У овом случају имамо једну новост — да политичари то отворено раде и да једни другима нуде не само оно што је суштина споразума, ако се договоре, него нуде и једну слику тога како ће то да изгледа ако се договоре. И то је тај моменат ’постистине‘, дакле није битно оно што је истина, колико је битно како ствари изгледају и шта се може приказати“, каже Војнов за Спутњик.
Практично, ми ћемо ускоро моћи да дођемо у ситуацију у којој ће на дипломатском састанку политичари преговарати о неким предлозима, а да ти разговори изгледају тако да они преговарају о суштини проблема, а упоредо и о томе како ће та ствар да изгледа пред јавношћу.
„И то је нешто што је сада по први пут и експлицитно урађено. Мада, сигуран сам да су и до сада у многим преговорима политичари били свесни како ствари изгледају, а како планирају да те ствари изгледају и да су потпуно отворено то и договарали“, додаје Војнов.
Он сматра да су неосноване примедбе америчких новинара да спот личи на пропагандни севернокорејски филм, већ да изгледа потпуно другачије. Наш саговорник додаје да је филм Беле куће направљен на један врло експресиван начин са доста архивског материјала.
„Међутим, он јесте помало анахрон, намерно је архаизиран због претпоставке да би Ким Џонг Уну некакав модернији израз тог спота био, вероватно, неприхватљив. Не њему као гледаоцу, Ким Џонг Ун је школован у Европи, али, уз претпоставку да ће то бити приказано и у Кореји, тај филм је намерно архаизиран. Оно што би корејски спот имао то је пре свега инсистирање на жртви, патњи, инсистирање на тој врсти естетике и психолошке манипулације што није амерички стил“, сматра Војнов.
У овом споту Беле куће имамо инсистирање на успеху, просперитету и радости, а нашем саговорнику је најзанимљивији детаљ шта су то симболи успеха. Поред хране, што је, иначе, „стара америчка техника пропаганде“, постоји и моменат где се покушава одиграти на Кимов, условно речено, хедонизам, па се види кадар неких глисера који јуре морем.
Упркос томе што су недавно и америчка и севернокорејска пропаганда довела свет на „ивицу нуклеарног рата“, мирољубив тон овог видеа не изненађује нашег саговорника. Војнов додаје да су после међусобних претњи нуклеарним оружјем постојала два пута — један је био да се уђе у неку врсту конфликта, а други да се дође до неког споразума који би био „пун уважавања“.
Он истиче да је посебно интересантно у овом споту и што ће бити велика контроверза у Америци то што је Трамп себе изједначио са Кимом, односно приказао је Кима као партнера. Имајући у виду обим оптужби за кршење људских права на рачун Северне Кореје, Војнов сматра да ће америчкој јавности управо то бити спорно — како амерички председник може себе да представи као Кимовог партнера.
„С друге стране, Трамп као, ипак, један изузетак у ономе што је амерички политички естаблишмент и као неко ко није у континуитету са дубоком државом, себи ту ексцентричност може да дозволи, јер он заиста долази као једна потпуна аномалија и вероватно ће то и остати, тако да ће континуитет америчког мејнстрим политичког живота заувек бити дистанциран од Кима, али им је било доста згодно да се ту појави Трамп, који може да ради такве ствари, јер он је изузетак. Следећа администрација може да каже: ’Био је Трамп, он је будала, зато се поставио као Кимов партнер. Ми, наравно, не можемо ни на једном нивоу њега да видимо као партнера‘. То је занимљив део, али велико уважавање проистиче из претње нуклеарним конфликтом и то није први пут“, закључио је Војнов.
