То је снажно јуче потврдио и европски комесар за проширење и сусједску политику Јоханес Хан, који је поручио да улазак у Алијансу Црној Гори не гарантује ништа када је у питању улазак те земље у ЕУ.
Он је током предавања насловљеног „Стратегија ЕУ за Западни Балкан“ на бечком „Џоинт Вијена институту“, истакао да то што је нека земља чланица НАТО-а није гаранција за добијање „зеленог свјетла“ за чланство у ЕУ, као што није довољно ни да нека земља буде третирана као „сидро стабилности у региону“.
Да је Ханова тврдња тачна потврђује и случај сусједне Албаније, дугогодишње чланице НАТО-а, за коју је такође магловита перспектива чланства у Европској унији, сматра аналитичар Бошко Вукићевић, који истиче да је „изјава европског комесара за проширење само је један од многобројних показатеља лицемјерног и неискреног односа званичника Европске уније према народу у Црној Гори“.
Он додаје да тренутни развој догађаја и понашање ЕУ званичника само потврђују да су црногорски грађани били жртве једне кампање лажи.
„Годинама су европски изасланици, уз свесрдну помоћ и партнерство многих домаћих политичара, НВО и медија, народу Црне Горе слали поруку да су чланство у НАТО и ЕУ практично дио истог процеса, као и да је учлањење земље у западну војну организацију неопходан корак ка чланству у Унији. Упорност и учесталост у слању такве поруке од стране поменутих чинилаца у великој мјери су допринијеле да одређен дио народа, који није имао благонаклон однос према уласку у НАТО али јесте према ЕУ, не пружи очекиван отпор приликом насилног и преварног угуравања земље у организацију која је бомбардовала нашу дјецу. Сада постаје јасно да је слање те поруке, за коју се сада из Ханових ријечи испоставља да је била лажна, имало за циљ да дио народа примора да прогута ’горку пилулу‘ чије је дејство била његова пасивност током НАТО интеграција“, каже Вукићевић за Спутњик.
Према Вукићевићевом мишљењу, Ханова изјава коначно и јавно потврђује да то што се Црна Гора третира као „сидро стабилности“ на Балкану (а што наводно проистиче из чланства у НАТО-у), није само по себи никаква гаранција владавине права и бољег живота грађана.
„Свјесно или несвјесно раздвајајући појам стабилности од појма владавине права, европски званичник заправо шаље поруку о оправданости европске подршке ауторитарним, али њима лојалним и кооперативним режимима, као и о стављању интереса грађана Црне Горе у други план“.
Он такође додаје да је управо Европска унија дугогодишњи покровитељ „монтенегринског режима“, који је одговоран за бројне како домаће тако и међународне афере.
„Управо су у њиховим извјештајима посвећеним Црној Гори европски званичници прећуткивали сумњива режимска ’достигнућа‘ и бавили се формом (нпр. бројем усвојених закона, за које су свјесни да се флагрантно крше) а не суштином, чињеницом да је у Црној Гори на власти диктатура, посљедња у Европи. На концу, иако се из Ханових ријечи да закључити да од скорог, или било каквог уласка Црне Горе у ЕУ нема ништа, он ипак на крају своје изјаве поручује нашим грађанима да Унија нема алтернативу, што се може посматрати као шлаг на торти горепоменутог лицемјерног опхођења европских изасланика“, каже Вукићевић.
Наш саговорник закључује да статус кво који ЕУ намеће желећи да интересно веже Западни Балкан истовремено не нудећи ништа, евидентно највише одговара и црногорској власти, јер је она, како каже, „показала да се најбоље сналази на терену лажних и нереалних обећања, обмањивања грађанства и неизвјесних ситуација у којима се питање могућности чланства у ЕУ ставља искључиво у функцију опстанка режима“. Како стоје ствари, може се очекивати да опет обичан народ Црне Горе извуче најдебљи крај, јасан је Вукићевић.
