Одлуком Трампа да повуче подршку заједничком комуникеу земаља Г-7 после самита, одржаног протеклог викенда у Канади, као и свађом са досадашњим најближим савезницима, према оценама западних медија, озбиљно је угрожен међународни систем који су САД предводиле последњих деценија.
Према речима некадашњег дипломате Зорана Миливојевића, Трамп се понаша као директор великог предузећа које је водеће у свету и које настоји да има позитивне билансе како би било успешно.
„Без обзира да ли се ради о савезницима, ривалима или било коме другом, Трамп хоће да има јасне рачуне и позитивне билансе и јасно даје до знања да нема изузетака. То значи да савезници неће моћи да рачунају на то да ће привилегован статус у односима са Америком значити и привилегије у смислу да не морају да плаћају цену који тај статус подразумева. Овде мислим на све оно што Америка чини према савезницима, попут опраштања доприноса за учешће у НАТО-у, омогућавања да америчко тржиште буде потпуно отворено, или пак да финансијски биланси у спољнотрговинској размени буду у корист савезника, конкретно Канаде и Европе, што им је Трамп и замерио“, објашњава Миливојевић.
Како напомиње, самит у Канади је, с друге стране, дефинитивно показао да је свет мултиполаран. Оно што се десило на самиту Г-7 је резултат једног фактичког стања, чињенице да су се међународне околности промениле и да је Америка принуђена да се томе прилагоди на један прагматичан начин. Трамп је, истиче Миливојевић, то добро разумео, а треба очекивати да ће он истрајати са оваквом политиком, из простог разлога што Америка нема резервну варијанту.
„САД имају врло изражен унутрашњи и спољни дуг, а највећи амерички поверилац на глобалној сцени је Кина, па није случајно што су односи Америке са Кином у првом плану, независно од става савезника. Такође, Трамп је дао предност сусрету са Ким Џонг Уном јер му је потребан успех на спољнополитичком плану. Њему је, наиме, то највећи успех у спољној политици од када је сео у председничку фотељу, јер он тиме ослобађа од притиска ситуацију на Пацифику. Није случајно то што је рекао да повлачење америчких трупа из Јужне Кореје пуно кошта, јер он има у виду односе и са Кином и са Русијом на том простору и има у виду заоштравање на Корејском полуострву које у овом тренутку, сасвим сигурно, финансијски и политички не иде Америци у корист“, напомиње Миливојевић.
Председник САД, додаје наш саговорник, следи политику која је у функцији потврде да су се ствари промениле и која је пре свега прагматична.
„Однос који је Трамп демонстрирао према савезницима показује још једну ствар — да су и суштински и практично кључни ривали САД на глобалној сцени Кина и Русија, и да Европа није у позицији да може да им парира, те у том смислу она и неће бити у првом плану када су у питању интереси САД. Трамп то показује неодустајањем од царина које је увео за алуминијум и челик, неодустајањем од става да морају да се избалансирају односи и да Америка не може да прихвати да буде у минусу преко 250 милијарди у трговинској размени са Европом. Трамп не може да уважи интерес једне Немачке кад је у питању тржиште аутомобила, јер Америка има интерес да иде на реиндустријализацију, дакле на штету свих оних партнера којима је доминантно америчко тржиште“, указује Миливојевић.
У светлу ових чињеница, додаје он, јасна је и порука Владимира Путина поводом позива америчког председника да се Русија врати у Г-7. Руски лидер је, подсећа наш саговорник, рекао да га Г-20 много више занима.
„Зашто Г-20? Па зато што су у тој организацији све чланице БРИКС-а, све доминантне земље које су у овом тренутку од националног и глобалног интереса Русије. У Г-20 су рецимо и Турска и Саудијска Арабија, уз чланице БРИКС-а, дакле земље са којима Русија дугорочно пројектује своје односе, имајући у виду и своје односе са Кином и заједнички интерес да парирају покушају Америке да задржи глобалну позицију“, закључује искусни дипломата за Спутњик.
