Прошла седмица била је веома напорна за Трампа. На самиту „Велике седморке“ у Канади он се „одрекао међународног поретка заснованог на правилима, покренувши хистерију поводом трговине“. На састанку са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у Сингапуру амерички председник је потом „одустао од вишегодишњих гаранција безбедности САД азијским савезницима“, пише Стивенс.
„Током 70 година безбедност Европе и Источне Азије гарантовале су САД системом алијанси. Трамп намерава тај систем да уништи“, уверен је аутор.
Према његовим речима, на америчког председника не треба примењивати уобичајене појмове о нормама. Потребан је посебан таленат да би се Канада претворила у непријатеља, а након тога примати као новостеченог пријатеља „суровог диктатора који је недавно стекао нуклеарни арсенал“.
„Кина и Русија бацају шешире увис, славећи одустајање америчког председника од међународног лидерства. Без обзира на то што није био присутан на сингапурском самиту, кинески председник Си Ђинпинг изашао је с њега као велики победник“, пише Стивенс.
Према мишљењу новинара, Пекинг ће заменити Вашингтон као лидера у Источној Азији. Истовремено, Јапан, Тајван, а у неком тренутку и Јужна Кореја могле би, следећи Кимов пример, да створе сопствене нуклеарне бомбе.
Било како било, о састанку Трампа и Кима у Сингапуру може се рећи и нешто добро: он је, очигледно, спречио рат. Недавно је шеф Беле куће претио да ће сравнити са земљом Северну Кореју и подсећао на своје „велико нуклеарно дугме“, док је Пентагон састављао план борбених дејстава.
„Из разумљивих разлога, житељи Сеула осећају олакшање због тога што амерички председник сада више воли да засипа Пјонгјанг похвалама“, сматра Стивенс.
Трамп канадског премијера назива слабим и нечасним, док Кима види као човека коме САД могу да верују, напомиње аутор. Јужнокорејски лидер Мун Џае Ин, који је одиграо важну улогу у преговорима, искрено верује у то да је економска модернизација за Пјонгјанг важнија од нуклеарних амбиција. „Он мора да опрости свима нама који у Киму не виде новог Михаила Горбачова“, наводи коментатор „Фајненшел тајмса“.
На сингапурском самиту Трамп се заложио за обустављање заједничких војних вежби САД са Сеулом. И не само то, зарад економије пожелео је да врати кући 30.000 америчких војника који су стационирани у Јужној Кореји. „У том тренутку чак се и оптимистични Мун мало изнервирао“, тврди Стивенс.
Према његовом мишљењу, америчке власти неће повлачити војнике из региона сутра или прекосутра. Ипак, безбедност је чинилац стабилног поверења. Лидери азијских држава морају да гледају у будућност пет, десет и 20 година унапред. У овом тренутку они могу да мисле да САД „иду кући“, чак и ако након Трамповог мандата тај процес буде успорен.
Следећег месеца на ред ће доћи Европа. Трамп, који је у више наврата критиковао чланице НАТО-а за недовољан допринос, посетиће самит Алијансе у Бриселу. Шеф Пентагона Џејмс Матис улаже огромне напоре да би убедио председника да је војни блок важан за безбедност Европе и САД. Потпуно је очигледно да његови напори нису били успешни, сматра колумниста.
Лидери „Велике седморке“ раније су били уверени да ће успети да изађу на крај с Трампом. Француски председник је покушао да му се додвори ласкањем. Јапански лидер Шинзо Абе покушао је да превари шефа Беле куће играјући с њим голф, британска премијерка Тереза Меј га је „задиркивала“ позивом на чај код краљице, али је ова стратегија „лепог опхођења“ пропала, оцењује Стивенс.
Он подсећа да се председник Савета Европе Доналд Туск недавно запитао да ли се западна политичка заједница заиста суочила с опасношћу од америчке отуђености. Трамп је у међувремену развејао сваку сумњу: он презире сваку политичку заједницу те врсте.
„Повремено ме питају шта, према мом мишљењу, представља највећу претњу миру и стабилности у целом свету. Нуклеарна Северна Кореја изгледа опасно, али се може обуздати. Ким није лудак. Због тога падам у искушење да одговорим да ризик представљају јачање Кине или реваншизам Русије. Али у стварности, то је повлачење Трампа“, закључује Филип Стивенс.
